Просветни гласник

46*

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСБЕТНОГА САВЕТА

816. РВДОВНИ САСТАНАК 3. априла 190*2 године Билн су: председние д-р Војислав Вакнћ ј потпредседние Ст . Довчевик; редовнн члановн : Ср. Ј. Стојковић, Стеван М. Веселиновић, Љуб. М. ПротиЦ М. Иванић и Драгутин К. Антик Пословођ : М. И. Шеварлић. I Прочитан је и примљен записник 815. састанка. II Прочитан је реФерат г. г. Јов. Н. Томића и Миленка Вукићевића, нроФесора, о књизи „Историја Српскога Народа од најстаријега до најновијега доба" од проФесора Јована Ђорђевића, који је молио за одобрење, да се ова његова књига може употребљавати као уџбеник у нижим разредима средњнх школа. РеФерат г. г. Ј. Н. Томића и М. Вукићевића гласи: Г,лавном Просветном Савету Прегледали смо „Историју Српскога Народа од најстаријега да најновијега доба, за средње школе и за народ од Јована Ђорђевића нрофесора. Врање 1901.," коју писац нуди за уџбеник у III и IV разреду средњих школа, и част нам ја поднети своје мишљење. Како уџбеник за. Историју срп. народа у средњим школама од Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића обухвата само наставно градиво у III разреду, а за IV разред ручне књиге нема, г. Ђорђевић је желео да иопуни тај недостнтак. Ну ова књига имала је још један задатак: да заснивајући се на научним резултатима методски буде тако сређена како би олакшала наставу овога предмета, што се не постизава помоћу уџбеника, који је сада у упогреби, јер код овога научна страна претеже над методском. Међутим књига г. Ђорђевића не само да није накнадила оно чега нема уџбеник Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића, већ му се није примакла ни у ком иогледу.