Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У првом реду пада у очи каао је г. Ђорђевић једним дедом хтео да постигне два различна задатка: он је хтео да му ово буде и уџбеник за средње школе и књига за ларод. Ово нак двоје не да се тако лако постићи, нарочито при писању Историје Српскога Народа, у којој је више неутврђених чињеница него иречишћених, и где се у једној врсти сгшса може употребити један податак али не тако и у другој. Сем тога свако од дела ових двеју категорија има друкчију крајну сврху, па према томе и друкчији метод. Стога ако се овај спис посматра нрема намени, неће бити тешко увидети како он није ни за народ, јер се овај из њега неће ничему ваучити, нити пак за гаколу, јер има и сувише недостатака, који искључују могућност његове употребе за уџбеник. Први недостатак јесте педовољна научна обрада, а поглавито градпва намењеног IV разреду. У овом погледу јасно се разликују два дела: први, намењен III разреду израђен је у главном на основу уџбеника, који је сада у употреби, док је други самосталан рад пишчев. И овај је у погледу нзбора ваставног градива у научном погледу имао уснеха само где се ослањао на податке у ранијем уџбенику, а чим се местимице упуштао у самостално обрађивање по неког питања из првог дела, он је ту грешио као год и у целом другом делу који је и сувише некритичан. За пример томе могу ппслужити у прком делу: стр. 7., 8., 11, 12., 19., 28., 29., 31., 32., све ол 34—43. (а нарочито стр. 35., 37., 41., и 43.), 89., 92., 126., 127.. 128 —148., где има и таквих ствари да се морамо чудити како их је писац могао онако писати. Други пак део, онај намењен IV разреду, стоји много горе. Тамо, ночињући од стр. 153, има читавих одељака потпуно нетачних. Такав је случај с одељцима на стр. 155 — 160., 161 —172., 183 —192., што се може иоправити само тако, ако се седне и изнова изради све тамо изнесено. Ну то није наш задатак у овој прилици, нити пак у овоме реферату има места указати на многобројне нетачности, којих има и у последњем одељку (V време, XIX векј, већ прилажемо једаи примерак књиге г. Тзорђевпћа с местимичним исправкама, из којих се може видети какав би рад био, ако би се исписивало све што није добро. Али као што овај спис г. Ђорђевића не задовољава избором градива и научном обрадом, исто тако рђава му је и методска страпа. У њему нсма оног што је најглаввије за уџбеник изИсторије: нема иотребне реље®ности главних догађаја и личности према спореднима нити карактеристике појединих доба и главеих радника. За распоред наставног градива писац није имао никаквог система. Не истичући главне догађаје и личности, око којих ће, ради што пошуније и што рељеФније слике, бити груписани сиоредни у извесној сразмери, нли не истичући у по којем добу идеју што се провлачи кроз све најзнатније догађаје, писац је изједначио главно сн споредним, разломио целину у ситнеж, разбадан без икакве јаче везе, због чега ће учеинв моћи савладати поједине лекције, али никако неће моћи добити .јасну слпку једног доба нити упознати значај рада главних представника. Дух пак данашње наставе, а нарочито предмета као што је Историја Српскога Народа, није само да се упозпају поједина Факта, већ да се ова доведу у целину са узрочном везом, која ће у учениковој свести створити слику прптврђену за главни дегађај или личност ради што лакшег памћења, а бити попуњена подацима, који ће помоћи да се она целина што лакше очува. И само тако сређен уџбеник може бити користан. Међутим књига г. Ђорђевића нема тога. У њој је главно претрпано споредним. Види се јасно како је рађена на брзу руку, без довољно студије и без помишљања колико ће ученик моћи научити из овако неспретпо сређене