Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

683

не вреди, само по себи, готово ништа, јер ће она нагађајући само моћи одговорити кратко: „има" или „нема". У рачунској се настави мора више но и у којој другој пазити на тачност, на основаност; не сме ту бити голог нагађања ни пошто. Ваш ако нпје могуће нешто одредити сасвим тачно, мора се пазити да одредба буде бар приближно тачна и основана на некој другој тачности. Тако нпр. не можемо бројити сва зрна у некој врећи, али можемо избројити шаку зрна, па то измерити по тежини, израчунати према томе колико зрна може бити у 1-ом килограму, и онда, кад се зна колико је килограма у врећи, моћи ће се знати има ли у њој или нема милијун зрна. Исто се тако могу изброја/ги дрвета на једном одређеном простору шуме или планине, па тек кад се зна колико таквих простора има цела шума или планина, може се израчунати нриближни број њених дрвета. Из тога излази да нема смисла са великим бројевима рачунати док се мањи добро не утврде, и док се учениди не упознаду са свима мерама које су потребне за рачунање са великим бројевима. III. У г. Дмитровићевом уџбенику нема довољно задатака за рачунање са чистим бројевима. Такви су задаци, међутим, веома потребни како за рад у неподељеној школи на часу, тако и за рад код куће. Усмена настава из других предмета у неподељеној школи биће оштећена ако се учитељ буде морао много задржавати око објашњавања рачунских задатака ученицима онога разреда који у исти мах има писмени рачун; а и задаци које ученици решавају код куће не смеју захтевати много објашњења, јер их ученици иначе неће моћи самостално решавати. С тога су и у једном и у другом случају најподеснији задаци са чистим бројевима. Ну вежбати ученике у решавању ваквих задатака потребно је још и из овог разлога. На часу рачуна у основној коли превлађује усмено рачунање. А и кад се ради писмено, много времена де које на стварно објашњавање задатка које на рачунско постављање и начин рада, те онда мало остаје на вежбање у чистом писменом рачунању. Да би се тај недостатак у разредној рачунској настави попунио, потребно је давати ученицима за рад код куће, или на писменом часу у неподељеној школи, што више задатака за рачунање са чистим бројевима. IV. Задаци у г. Дмитровићевом уџбенику већином су лаки за решавање; али има и таквих који су нејасно или незгодно исказани, а неки су и нетачни. Тако је у задацима 8. и 9. на стр. 32. место: „Подели... са 5 (односно 15)" боље рећи: „...на 5 (одн. 15)" или: „бројем 5 (одн. 15)." Али је сасвим погрешно рећи (зад. 10 на истој страни): „Подели 15 хл. и 5 дл. са 3 л. и 1 дл." Г. Дмитровић не разликује дељење од садржавања. У овом случају требало је рећи : „Колико се пута 3 л. и 1 дл. налазе у 15 хл. и 5 дл. ?" Због речи „после" неодређен је задтак 2. на 54. страни; неправилно Је исказан, па и нејасан, задатак 99. на стр. 68; а нејасни су за ученике основне школе и неприродни и сви други задацп у којима се делови целих бројева означавају десетним разломцима нпр. 29. и 30. зад. на стр. 61. Г. Дмитровић није много пазио на језик у својој књизи. Он пише и дељењо (стр. 45.) и делепе (стр. 55.), и стакала (стр. 41.) и стаклета (стр. 68.), и килограм (сгр. 49.) и кило грам (стр. 27.), и т. д. А какав му је стил може се видети из овог примера (стр. 53.): „У оваким рачунима зна се: шта кошта по више ствари. Још се у оваким рачунима тражи да се израчуна: шта коштају по више ствари. А у оваким се рачунима не зна: и;та кошта једна ствар. 1Год оваких рачуна увек се употребе по две рачунске радње: делење и множење. Прво се нодели, па се онда добнвени количник помножи