Просветни гласник

684

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

ОваЕО рачунање где се и дели и множи, зове се аравило тројно. Код правила тројног увек се задају по три броја, па се из њих тражи четврти број." V. Задаци у г. Дмитровићевој књизи највише су узети из практичног живота, али су они већииом неприродни и неистинити, махом на силу удешени за рачунање, а ииа их доста који су и несмишљено састављени. Тако је нир. невероватно да је у једном граду о Божићу заклано 32000 ,. прасета" а да је свако „коштало" по 9 динара (зад. 8. стр. 12.), необично хранити децу млеком а мерити на сантиметре колико „иоједу" (зад. 6, стр. 29), а без размишљања претпостављено да, у свакој општини мора бити једнак број душа (зад. 11., стр. 13) и у сваком округу једнак иростор под шумом (зад. 8, стр. 13). VI. У г. Дмитровићевом уџбенику има и задатака који су, и ако вештачки комбиновани а можда и потежи за решавање, ипак од вредности, јер побуђују ученике на рачунско размишљање, вежбају их у истинском рачунању, упућују их на бројно објашњавање стварносги и т. д., нпр. зад. 2. на стр. 23, зад. 3. и 8. (горе) на стр. 57. и мн. др. (нарочит оу последњем одељку). Али то није довољно за штамнану рачуницу; такве задатке може учитељ комбиновати и задавати и без рачунског уџбеника. Стварни задаци у овоме треба да су одабрапи, да су од сталније вредности, да су са бројним подацима о стварности, који ће или учениково знање умножити, или знање добивено у другој настави боље утврдити и расветлити. Таквих је задатака, међутим, мало, врло мало у г. Дмитровићевој књизи. Разлога за избегавање стварних податаиа при давању стварних рачунских задатака не могу да нађем. Зар није ннр. боље у задатку 9. на стр. 9. именовати праве градове и њихов број становника, у зад. 10. на истој страни навести бројеве војске у једном од наших ратова, при израчунавању времена узимати податке из српске историје, и при израчунавању ловршина и запремина податке из земљописа. ? Немарност у овом погледу могла би се још и опростити учитељу који би, заведен погрешним начелом стварног сваштарења при давању рачунских задатака, мислио да на часу рачуна мора, како се то каже, „сипати задатке из рукава" ; никако пак писцу ратунског уџбеника, који, нре свега, мора добро лознавати савремене захтеве рачунске дидактике, а осим тога има довољно времена за састављање и бирање рачунскнх задатака. VII. Г. Дмитровићева је књига, као што се и из натписа види, намењена и ученицима и ученицама IV р. основне гаколе; с тога у њој има и стварних задатака који су више удешени за употребу у женској школи. Само је таквих задатака мало а нису ни одвојени од осталих. Ово последње важи и за стварне задатке из градског и сеоског живота. Према свему до сад изложеноме мишљења сам: 1. Да се г. Дмигровићеви „Рачунски Задаци" не могу употребити као сталан уџбенпк за рачунску наставу у IV р. основне тпколе; али 2. Да се за време, док стечајем не дођемо до сталног уџбеника, може ова књига поред државне Рачунице употребљавати у оним школама, у којима ученици могу и хоће да је набаве. 31. марта 1902. год. у Јагодини. Захвалан Гдавном Просветном Савету Др. Душан Рајичик професор