Просветни гласник

радња главног просветног савета

685

РеФерат г. Д. Ј. Путниковића гласи: Гхдавиом Просветном Савету Прегледао сам књигу Рачунски задаци за ученике н учениде IV разреда народних школа, од Раше Митровића учитеља, коју ми је Главни Просв. Савет Изволео послати на одену и част ми је овде поднети Савету своје мишљење о тој књизи. Књига ова има девет одељака. У њима је обухваћено све оно, што је проиисано наставним програмом за поменути разред основие школе. Сам назив књиге казује да је то требала да буде једна збирка рачунских задатака. У н>ој и јесу рачунски зададн и то за сваку врсту рачунања ио 5, 10 или 20 задатака. Уз неке задатке и врсте рачунања има и кратких објашњења у облику нравила. Што се тиче тога, каквн су задаци и објашњења у овој књизи, ја сам нашао ово: Задаци су већином доста добри и подесни ђацима за рачунање; али има и таквих, које треба поправити, а има и таквих воје треба избацити, јер су или неправилни, или такви задади не долазе никад у животу. Н. пр. Виногради велики 100 хектара, зграде само за један дућан у вредности 26—48000 динара, баштован који произведе скоро пола милиона главица купуса и општине које нлаћају норез у злату или златицпма — то су задаци, који у Србији не постоје, те мислим, да нису за нашу основну школу. Да у књизи једној има 5.600 речи, у другој 4.300, »или да у књизи има 223.000 слова, па се прочита 100.000 — такви задаци могу да буду у животу, али се то у обичној пракси не израчунава (ко је н. пр. још бројао колико је слова прочитао?), те не треба залуду рачунати такве зада.тке, кад има толико бољих и истинских задатака, да се не могу ни прећи у настави. Веће количине нића не рачунају се на декалитре, него на хектолитре, а у овој се књизи узима, да је нека пивара израдила 360.000 декалитара пива. У другом задатау опет узима се како неки трговац купује на дан по 6—15000 килограма жита, а ту се узима у рачун чак и 2 грама жита. Ја не знам трговца, који би мерио и у.зимао у рачун, код тако велике количине жита, чак и неколико грама. Томе би један ми>н или неколико просутих зрна покварили сву ту тачност и то мерење на грамове. У погледу недодешавања задатака према ономе како у обичном жпвоту рачунање долази и како се обично говори, понајгоре стоји пети одељак, који говори о десетним разломцима. Ту има ово 160 задатака, али се сви они задају тако, како се у обичном животу не говори. Кад су пре овога одељка изучене све метарске мере и новцн десетних система, онда не знам зашто овде није дошло иримењивање тога и зашто се у овим задацима не говори као што цео свет говори ? КаД је изучено већ како се пишу који делови наших мера и новаца, зашто се у задацима не би говорило: голико метара и толико сантиметара; толико дпнара н толико пара итд. него кроза све задатке само се донавља: толико целих и толико десетих, толико целих и толико стотих итд. Код сабирања и одузимања у свих 80 задатака само се тако ређа, а нигде се и не помену од чега су ти десети, стоти и хиљадити делови. Код множења и дељења помињу се мере, али опет не онако како сви ми обично говоримо, него н. др.: „Један килограм каФе кошта четири динара. Пошто су двадесет и пет стотих килограма?"; толико целдх и толико дееетих динара; толико целих и толико стотих литра итд. И, што је још чудновато, махом се узимају овде од динара десети, а од кидограма стоти делови, међутим у животу обично гово-