Просветни гласник

686

просветни гласник

римо: толико динара и толико пара (стогих); толико килограма и толико грама (хиљадитих делова). Да би пак писад своје оваке задатке учинио разноврснпјим узимао је чак десете и стоте делове такве, какви у практици не постоје и не говоре се нигде, ма да се и то може израчунати. Н. пр. колико ће неко зарадити за „три дела и два десета дана ;" кон, вреди „32 цела и 55 стотих златника " итд., то се може израчунати, али тако нико не рачуна. Овде морам истаћи две ствари на које се не само у овој књизи, него и на другим меотима врло често не обраћа нажња. Врло често се гледа само на то да се бројеви саберу, одузму, иомноже и да резултат буде тачан; а о садржини самога задатка, о ономе о чем се рачуна или се не води брига, или се гледа само нека је мало разноврсно; час динари, час метри, час куће, час ливаде итд. Има друго нешто, што рачунање може учинити не само разноврсним, него и врло занимљивим а уз то још врло поучним. Уз рачунаље треба чешКе уилетати задатке о нечем, што се иеК учило у другим иредметима. Уз задатке треба уилетати и ио мало иоуке где год се може. (А разуме се треба тражити задатке такве, уз које може доћи каква поука). Да објасним ово примерима. У земљопису се помињу величиае брда, вароши и др., али тамо је незгодно учити баш и бројеве; а у рачунању може се рачунати колико је шта велико, које је од кога веће и др. То ће да расветљује оно из земљописа, да га утврђује боље и да рачунање учини врло занимљивим. Слично томе може бити са другим предметима. После предавања о корисним тицама, нека се рачуна колико тице иотамапе буба преко лета; после предавања о дисању и ваздуху, нека се не израчунава само онако кубиа садржина „неке" собе, него нека се каже: на једног ђака треба толико ваздуха, а колико имамо ми овде у учионици; на једпог човека у кући треба толико ваздуха, видите да ли су ваши станови довољни за укућане ваше; ако није довољно простора доћи ће поука (која ће се овде примити боље него игде), да треба собе чешће проветравати. Кад се пак у историји и на другим местима помињу извесни догађаји и личности, зашто би се рачунало само: нека битка била је тада и тада, неки се човек родио тада а умро тада, нека зграда је подигнута, те и те године, кад се свуда могу узети битка, личности и зграде цознаге и важне за нас, на да се о њима што допуни и утврди или подупре рачунском наставом, а и да деци буде занимљивије и милије? У овој књизи пак у одељку израчунавања времена само су узети „неки" и „неке"; а колико се номажу природне науке или пољоприврегне поуке види се по томе, што се на два места дају задаци у којима се каже, да на једну воћку долази по 4 квадратна метра, а тако се често ни бостан не сеје, јер је то само ио 2 м. од једне до друге биљке. Осим поменутога нашао сам у овој књизи и друге неправилности. У одељку „Правило тројно" издвојени су задаци у којима су обрнуге сразмере, али су ту узети само радници и време и такав је баш и наслов стављен, као да обрнуте сразмере не долазе и у задацима где нису радници и време. Но и ако је одвојено ово рачунање, опет су у самом почетку уметута два задатка те врсте међу задатке праве сразмере, што ће свакако чинити забуну и збрку у израчунавању. Код одељка „Израчунавање времена", такође су иомешани задаци који се рачунају сабирањем с онима који се рачунају одузимањем, гато ће такође чинити забуну код ђака.