Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

687

У одељку „Метарске мере" писац вели да „у истини не иостоје " веће мере од метра и не постоје у истини квадратне и кубне мере, него, вели: оне се само добијају рачунањем (мерењем, дакле, не?). По моме мишљењу пак те мере у истини постоје и готово се цео свет служи њима, ако и нису такве, да се могу узети у шаку, или да се могу видети очима као нарочите направљене целине. Но неке се од њих могу баш и видети и оиипати, н. ир. декаметар на ннжињерској пантљици и кубни метар код оних, који мере песак. Пре би требало рећи да у истини не постоје килолитар, мириалитар и мириаграм, а писац баш ове мере узима као остале и ако се у животу њима не служимо. Код ређања свих врста наших новаца пицац ннје поменуо и банку од 100 див., а она у истини постоји. За литар писац вели: колико кубни десиметар хвата воде, то се зове литар; а међутим то је литар и кад се у њега сипа каква било течност. Скраћено бележење имена метарских мера узима иисац како где: час великим, час малим словима. Чак и у једном истом реду пише н. нр. хектограм и килограм са хгр. и кгр., а декаграм са Дгр., или хектолитар са х. л., а декалитар са Дл. У опште цео одељав о метарским мерама, као и онај о десегним разломцима израђени су нејасно и непажљиво. Исто су тако нејасна и многа објашњења појединих рачунских радња, која је писац курзивом истакао после рачунских задатака-, да би се ово упамтило као правило. Но ова објашњења не налазе се у свима одељцима. Н. ир. код израчунаиања времена, површине и запремине нема никаквих објашњења, ни правила, а ово су баш тежи одељци, те је требало чим било олакшати ђацима разумевање и памћење овпх рачунских радња. Што се тиче језичких грешака њих нема много у овој књизи и оне су, види се, дошле више од непажљивости, него од незнања. Н. пр. „ сорте", „кошта", „ целине " а одмах за тим исти појам зове се „г<ело", десетмж, а одмах за тим у истој реченици каже се сто то, па хиљадч ти (место хиљадитих и стотих); литар и грам деле се на исте делове као и метар итд. Овде морам напоменути, да се писац често служи једним неправилним обликом питања у многим својим задацима. Еад једно стаје т 'лико н толико, иош.то је 5 или 20 — тако се пита у више задатака. А са „пошто" пнта се кад се не зна цена јединице; кад се пак цена јединнце већ зна, онда се пита: шта стаје 5 или 20? На послетку морам напоменути, да у овој књизи има још на два места таквих грешака, за које не знам јесу ли услед незнања или непажње. Код множења десетних разломака од 20 задатака има девет оваких: Један килограм кошта 4 дин., иошто су 26 стотих; или: један метар вреди 12 дин., пошто су седамдесет стотих. Оваки задаци нису само чисто множење, него прво дељење (да се нађе шта стаје 1. десети или стоти део), па онда множење (да се нађе шта стаје 10 или 20). Тако се бар у основној школи мора радити, ако се хоће да ђаци разумеју како се и зашто тако ради; а ако се хоће само да ђаци запамте правило или формулу, онда ће се узети да се овде множи цео број разломком, да се у производу одвоје десетна места и ништа више. Но то би н које како могло остати, али код израчунавања новршина и запремина има таквих задатака, који су из основа погрешни. Одмах други задатак тога одељка је овакав: „Неки воћњак је облика ромбичног. Једна му је страна 56 метара. Колика је површина тога воћњака?" Скоро исто тако се пита и