Просветни гласник

НАТКА И НАСТАВА

науку нема тамо места; демократска конструкција државе, општа по.1 итичка једнакост Америчана доведе су дотле, да су „буржоазни" идеали поплавили у њих све, притисли све л свакога ка земљи и заклонилл од н.их небо праве науке. * Међутим у Сједињеним Државама требало би да цвета наука: тамо се налазл ни више ни мање него 480 универзитета! Читавих 8.000 народних библиотека са 40 милиона свезака налазе се за потребу науке! Внгае од 60 научних друнггава имају сво.је чланове у свима главнијим градовима државе. Сви ти универзитети, библиотеке и научна друштва никако се не могу назвати сиромашнима у смислу материјалних средстава: сасвим обратно! Амерички универзитети (сви скупа) имају годшпњег нрихода око 21 милиона долара 1 . Само харвардски з г ниверзитет добија годишње више од 2 милиона. Приходи других вингих научних завода варирају између 100—200 хиљада долара. С таквом сумом наука може сјајно да напредује! Сем државне субвенци.је и сопствених прихода, амернчки унпверзитети примају годишње на дар огромне суме од знаменитих милиардера Новога Света — Карнеџија, РокФвлера и других Тако, на прилику, универзитет у Чикагу скоро је добио од РокФелера читава 2 милиона долара. т. ј. такву суму, којом би се у Еврони могла основати 2—3 универзитета! Такве исте ноклоне добијају п иародне бпблнотеке. Ради олакшице труда г. г. научнпка, у Америци се издаје врло много речннка, лексикона, каталога, п])егледа специјалне литератур.е, и т. д. Ови најмарљивије и најбрнжљивнје састављени (ма да вео.ча често нскорисни због масе свакојаког застарелог материјала) речницн и лексикони ипак дају приличиу номоћ за научне истраживаче. Најпосле нигде у свету штамна пије тако развијена као у Новом Свету: у Северној Америци 1899. год. било је 22.056 журнала, док се Епглеска могла нохвалити само са 8.000, Немачка са 6.000, а Русија са 800 ! Евронски журнали и иовине добијају сс у Америци за 10—15 дана, па још и брже, п налазе се у свима библиотекама: свака европска мисао необично лако прелети преко океана, и може се слободно рећи, да, при садашњим средствима комуникације, растојање не постоји за идеје. На тај начин амерички научници имају могућности да прате европску науку, да усвајају њене методе, начине рада, проналаске и т. д. Све ово, дабогме, учинило би им велику олакшицу у њиховом научном раду. На послетку, амерички су универзитети толико богати, да би могли бити иотпуно снабдевени: наставна и научна средства су у њих сјајна: лабораторије и научни кабинети Фрапирају богатством средстава и инструмената. 1'отово све огромне библиотеке неких умрлих научника, које су се продавале, набавили су амерички универзитети. Античка издања, која сачињавају

1 Долар вреди иет динара.