Просветни гласник

94

НРОСВЕТНИ ГЛАСНШ.

ДЕМОКРАТИЈА I НАУКА

Ми смо навиои да сматрамо Америку као најнаиредиију државу на свету. . Она нам се- нредставља као најнрогрееивнија и најмоћнија, најбогатија и иајвредиија земља, и таква зеиља на свету, у којој су оства рени идеадн људског живота. Севсрно-америчВе. државе, осиоване на приндииу демократске јсднакости, представљају се као свежа, млада н јака држава, чији се грађани јављају као вреднн, енергични људи устаоци Јенки." Кодосална богатства налазе сс тамоу рукама приватних лица ; трговина и индустрија постиглс су необичан напредЛк, Тамо нела узаног оквира европских аристократских тенденција, нема сталежа: сви су Америчани, тако рећи, од једног умсшеног теста. .Геднакост је све нивелисала. Алн ево шта је чудновато: ири таквнм, на први поглед, прнјатним тенденцијама, ири таквом сјајном стању и богатству земље, у Америцн нема, или готово нема, ни истинеке уметноети, ни истинске науке. Ма како било носледњс тврђење нарадоксално, оно је у самој стваритакво: ирогресивна, високо културна земља, која је дала свету тако много разних техничких усавршења и нроналазака, сасвим је несиособна за истинску науку. Ово сензационо откриће, које тако вређа америчко нацнонално осећање, учинио је.нс који други, већ сам Америчашш: неки Карло Шнајдер доказуЈе у »Ног1ћ Атепсан иелчсте", да су права на..учна настава и научна истраживања у Аиерици ниско нала. Скунљении Фактима тога аутора користно се Француски иисац Жисе и дао јс у журналу „1,а Кеуие" врло интересантан чданак о овој теми, и мн ћемо тај чданак у изводима изнети сада нред наше чигаоце. Нама ће семожда одговорити, да у Америци брилирају знатна нмена Едисона, Тесде, и да чувенн Фудтон, Морз (пронадазач тедеграФских писмена) и Бел — нису иико други до Америчани. Да! У Америци се може избројати много ирактичних научника, који су применили апстрактне научне теорије у практици, али у томе је и несрећа, што ова едементарна теоријска зиања стекди су и израдили не они, већ Европљанн. Европска апстрактна чиста наука ноложилаје основна ком суАмеричани створиди и стварају разне техничке и индустријске примене науке у животу. Сами пак Америчани нису могди изнаћи ове основе. Нрактични људи уског погледа ^етге-аЧегге, они не могу да се узвиес до врхунца иравог научног мишљења и анстрактннх научних ироналазака. Ни на пољу медицине, ни на пољу друге науке; Америка иијс дала свету ниједног славног имена. У сниску великих светских научника надазе се Немци, Французи, Руси, Бедгнјанци, па чак н Јаианци, адиАнеричана нема. Због чегајето? Чланак Жисе-а објашњава нам баш тајне узроке тих прилика: у Америци се не одаје науци право поштовање: за