Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

да помоћу Фантасгичиога пробуди интересоваае, јер ова мање хгаа да ствара, будуће Фаитастичне представе могу да нас очарају случа.јнпм комбинацијама као у сну, док на пољу стварности, поезија и лепота не могу сдучајно да се сретну и комбинују, него су намерно учињено откриће, вештачки склоп нејасних датих искуства, нешто ново запаженотамо где су сви пређе гледали. Стварни и обични живот јесте као Аронова стена која иоглед замара: међу тим на њој постоји једна тачка коју треба дотакнути и из ње ће потећи свеж извор, пријатан погдеду и теду, нада делога .једног народа: треба се дотаћи те тачке, а не другог ког меета поред ње; треба осетити дрхтање живе воде кроз тврди и незахвални камен. Лакшс је бити натуралист у књижевности но у сликарству и вајарству, и ево зашто. Задатак натуралистичког уметиика јесте, као што смо видели, да из вулгарних предмета извуче нове, свеже, поетичне емоције, а зато да скрене асоцијације обичних и тривиалних идеја које у нама буди један тривиалан предмет. Начини којима располаже један писац нису такви да нам он, у правоме смислу речи, може изнети пред очи један предмет, ма какву ствар; он може само да опише, и тада је :ако, остајући непрестано тачан, изнети из сенко оно нгго ми обично не видимо, и ва против избрисати он-о што смо навикнутп да видимо. Узмимо један пример: један романсиер нам показује врло дирљпву сцену ко.ја се дешава на уласку омнибуса који се зауставио иред каквом прчварницож или крчмом. Ми знамо све то, јер то је средииа где се радња дешава; романсиер нам је насликао, не пропустивши ни гуску која се обрће на ражњу, па ипак све те ствари узмичу у позадннну; ми их видимо духовннм очима, које се занимају јунаком и јунакињом, и цела та тривиална нојава имаће само тај резултат да нас увери да прнсуствујемо врло реалној појави, ме-ђу стварима које сваки дан видимо. Један реалистички слиКар, ко.ји би хтео да иредстави исту иојаву, ставно би нам нред очи праву стварност; оно што би одмах видели, то је омнибуе, то је печена гуска, и онда ваља рећи збогом дирљнвом и патетичном; уметник није могао да нагласи ову или ону страну стварности на штету друге стране, и ето нас дохваћених асоцијацијама обичних идеја, не могавши се отрести њих. Потребно је дакле да сликар нма таленат којим ће омотати сенком све што нема занимљивост сцене. Није могућно ставити на једну слику море и мрава како трчи но трави: треба бирати једно од двога. Они ко.ји се забављају мравом могу имати својих разлога,; али нека раде нарочито слику за то, и нека не смањују море. С француског Ј. С.