Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

сву народност. „Буржоазија", као апстрактан појам, сувнгае је познат да би га детаљно одмах мог.ш карактерилати: то је узан погдед на свет, сиромаштина у моралним појмовима, и та тупост и страх светлих буктиња ума и талента, врло су лепо пзргСжени у једно.ј песми Веранжеовој, где сита и задовољно-глупа буржоазија, чујући да јој на врата куда идеја т говори: „Идеја куца; нешто ново носи — закључајмо врата иепред ње!" .. . Европска аристократија, слободна од трчања за комадом хлебп. имала је времена и могућности да се занима апстрактним проналасцима и да разрађ} 7 је нематеријална питања. Демократија, која је постала из нижих и сиромашних слојева народа, огласила је принцип: „Најпре обућа, па онда Шекспир", н у трци за средствима за опстанак, објавила је, да главни цпљ живота мора бити ; ,што више среће за што већп број људи." Сам по себи такав принцип заиста је прекрасан, али је зло у томе, што је демократија под речју „срећа" разумевала срећу материјалну, физичку: безбрижан живот, топлоту, ситост, конфор , речју: све што се за новац може купити. Ну тежња за задобијање „што више среће за што већи број људи" изродила се у ње при идеји опште једнакости у егоистичну индиФерентноот према ближњему: „Сви су једнаки, и ако мој блиасњи не трпи никакву штету од мене, то ја немам никаква основа да се бринем о њему више но о себи." Лако је разумети, да при таквом триумФу грубих „материјалних* питања и при одушевљењу за принципом опште интелектуалне једнакости. исповедници тога принцнпа немају никаквог разлога да се занимају апстрактним научним и естетичким Формулама, које не доносе јавне и очигледне користи. «1ако је разумети, да кад се они не интересују за свога ближњега, који је од меса и крви, то још мање ће се интересовати за апстрактну науку; кад се из ње не може извући непосредна материјална корист за себе. Сличне идеје, сличне тежње и стварају у Америци потпуну пропаст науке! Заиста у Новоме Свету људи се занимају само „прављењем новаца." Америчка буржоазија не зна за друге тежње! Долар—то је једини бог, коме се они тамо клањају, II ако уметност и наука нису тамо окружене сјајем или блеском долара, то на њих у Америци нико неће ни да гледа. У Новом Свету разумеће и оцениће романсијера, који је ]"спео да распрода 500.000 примерака свога романа, но неће разумети никако уметност због саме уметности. Писци, као игто су Врет-Харт и Хенри Џемс, и такви уметници, као што су Серџент и Абеј, морали су отићи из Америке у Енглеску, и они су достојно оцењени само у Европи. То се исто може рећи и за науку: одушевљење за чистом науком не због утилитарне користи, но због саме науке, сматра се у Америци као невино и забавно лудило .... Скидајући капу пред нроФесором који прима 200 долара за један час, Америчани .би се само насмејали над некорицросветни Г.1АСНИК, I. кн>., 1. св., 1903. 7