Просветни гласник

•98

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

стољубивим трудбенидима науке, који троше на њу све евоје имање и сву своју снагу. * % Но ипак треба рећи, да се у Америчана сачувадо неко инстинктивно ногатовање науке, као нешто што се одавно преживело, и само за то они пристају да је штите. Напред смо говориди, да амерички богаташн врдо радо чине колосадне жртве универзитетима. На први погдед изгледа, да ова најтипичнија ћивтииска буржоазија поштује науку. Да, ноштује, ну како? Тако исто, као што и богат супруг поштује кодосадне рачуне лиФераната своје жене: он их врдо радо пдаћа, јер то ласка његовом самољубљу — њему је пријатно што има такву жену, којој се сви днве! Ну главно је, њему се допада што он и са своје стране плаћа данак „бон-тону." Наука и универзитетско образовање имају у очима полуобразованих америчких новчаних краљева ореол бон-тона — и ево зашто они пристају да плаћају неки данак томе бон-тону! Ну шта је за њнх сама наука? Шта је за њих та Хекуба, за коју се с таквом љубављу приљубљује европски аристократски ум"? Да, баш ништа! Мпак било би наивно, кад би се мислило да амерички мидиардери надазе нарочито задовољство у снабдевању универзитета новцима! Врдо често их Јфинуђавају на то сами универзитети. Амерички универзитети научили су да на особит начин испросе дарове. Због тога. за сгарешину завода, на нример, за ректора универзитета обично се бира такво диде, које је чувено не тодико својим научним знањем, кодико богатством и ирактичним особинама. Ту се јавља ова комбинација: прво, такав ректор осећаће се морадно везан за интересе свох^а завода. и, дабогме, закрпиће све његове подеротине својим средствима, а дрз т го, по своме богатству и вредноћи он може лако да стуни у друштво богаташа — индустријалаца и на тај начин биће на самом извору издашних дарова. „Красан је наш ректор! — хваде се на нример студенти: — за пет шест година он је исиросио читава 4 мидиона долара!" — „На који начин?" — ; ,Он је сам мидионар и има приступа у најбогатије градско друштво. Посета за посетом и он успе толико да му дају, ма да су га одбијали у почетку!" На крају крајева дешава се и тако да универзитети добивају ове дарове чак и подносећи извесне непридике. При том потребно је да најпре поменемо ово: Амерички универзитети са врло малим изузецима састоје се из два дела: из „кодежа", у коме припремају ученике у току 4 године за испит -зрелости, и из малога додатка, где се занимају вишим научним предметима, тако, да овај додатак (и само он један) може се сматрати као универзитет у нашему смислу. Америчани цене и поштују искључиво ■само кодеже, јер они разумеју само то средње спољно сјајно образовање,