Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

99

које се за.добија у овим заводима, и не могу очи проФана да схвате и ■оцене више научно занимање у „додатку." И зато се дарови чине поглааито не универзитетима у нравом смислу но њиховим колежима. И универзитетски ректори бивају принуђени у таквом случају да прибегну војним дукавствима, да би могли да уиотребе део новаца намењеног на колеже у корист одвратних америчком срцу виших наука.... Добија се чудноват апсурд: више образовање и сама наука потпуно зависе материјално од средњег образовања! Мало је то што зависе; мало је, јер су они још принуђени да живе као паразити на рачун средњег образовања! II тако се често догађа, да се помоћ даје универзитету само под тнм условом, да он негује калелг. А универзитет Кларка у Ворчестеру (Масачузетс), ко.ји је желео да буде сасвим без колежа, дуго је време сиротовао и није могао да. буде као што би требало: његов оснивач умирући завештао му је солидну суму, али под непроменљивим условом, ,да отвори приправни колеж. ,који би подшао његов престиж." И сва та бедна неморална егзистенцпја више науке никоме у Америци не боде очи. Сву ту помоћ, сву сиромаштину и прошњу новаца у приватних лица сматрају Америчани као нешто обично, као нешто што је потпуно особина више науке! Но куда иду сви ти измољени милиони, када се науком у универзитетима занимају тако мало и нерадо? Ти се милиони употребљавају на раскошне н величанствене зграде, које дају вишем научном заводу дивну (у очима Америчана) репутацију много лакше него оштроумни проналасци и мудре Формуле. Овде се сретамо са интересантним очараним кругом: зато да би привукли на еебе пажњу богатих клијената и приложника, универзитети морају бити (или бар изгледају) напредни. Зато они морају имати е#ектну спољашност, а да се добије иста, они морају да дугују баш истим приложницима. Ослободивши од њих главу, универзитети се -одмах заглибљују у њих трупом. Од раскошног и „привлачног" конФора универзитети не могу да «е одрекну п зато се напрежу да се нредставе што је могућно више помпезно и импозантно. Да би подигла свој престиж, америчка наука ■одбацује некорисна у том смислу брижљива научна занимања и засењује очи америчкој „буржоазији" спољним блеском: подижу се прави дворци. Аудиторије брилирају нечувеном у Европи раскошју. Утркујући се за раскошним и скуиим зградама, универзитети су отишли тако далеко, да су се у неким државама појавили чак и закони, који им забрањују такво претеривање у томе под претњом, да ће изгубити право на давање диплома својим елушаоцима. Сем раскошних зграда, универзитети бацају прашину у очи друштву л другим средствима: органнзацијом парочитих светковина, процесија,