Просветни гласник

100

цроевкти гјасшгк.

колосалшш, помпезним п многољуднпм канцеларијама, к»јв еу препуне некорисних но сјајних „секретара", .аташеа", чиновннка и т. д. Чак динломе и наставни програмп штампају се на нарочнтој, раскошној и необично пријатној за очи хартији са дивним лепим сло-вима. Речју, све је урађено, да „изгледа у потпуном блеску". Разуме се, у свем том старању јасно провирује цпљ,. да привуче међу универзитетске зидове богате мамине синове, преко којих би могли да се улове прнлози од родитеља. Да бп угодили укусу буржоазне масе г амернчки увиверзитети марљиво култивишу свемогућни спорт. То још више прпвлачи међу њихове зидове америчке младиће. који су тако. лакоми на пгре „1оо1;-1)а11", лаунтенис и т. д. „Средњим" умовима таква унпверзитетска занимања дабогмс да су потпуно по укусу, тим више што се за њ^х не тражи умно* участвовање. Расходи на таква занимања достижу у универзптетима огромне суме, и плата .проФесора" спорта знатно је већа од плате осталих проФссора. ,Соасћ" тј. руковођа нгре &о!-1)а11 у једном од универзитета добија за 10—12 недеља руководства око 1.500 долара, цоврх тога стан п потпуно издржавање при универзитету и још путни трошак за путовање из Њу-Јорка и обратно. А ректор тог самог универзитета добија свега 6.000 долара за целу годину! Специјалисте, у чију дужност спада масажа играча и нега рањених. играча, пмају несравњено већу месечну награду, но проФесори правих наука!. Ево какве жртве мора да. ириноси америчка наука свемоћном богу снорта!. Сиорт, говорећи у опште. господари у Америци с необичном моћи. Међу осталим изведени су ови ннтересантни статистички резултати: у новинама једне велике вароши у току недеље .били су избројани и упоређенп међу собом чланци о снорту и чланци посвећени универзитским и „осталим* питањима. На спорт су дошла 52 чланка, а то чини 83 стунца, а На, универзитет и „остале предмете" само 12 чланака са 4 или 5 штампаннх стубаца!. И васпитање и наука у Америци потпуно зависе од некомпентентних ненаучних утицаја. Амерички проФесори морају да играју како им свира буржоазна маса златиих кеса; и да би часове посећивала деца тих златних кеса, да би предавање одобрили родитељи, они су дужни да удесе своја предавања да буду интересантна и занимљива. Све што је сухопарно и „досадно" мора се изоставитн нз лекција. У Америци необпчну власт и силу имају жене, а нарочито деца. Ни у јеДној земљи на свету не негују тако децу, не мазе их тако, каоу Америци! Дете ни у чему не сме да стр&да или да осећа досаду; ока његове мали личности улажу се колосалне бриге и старања његових родитеља^да- 'м^у{'-жнлот буде што лакши и пријатнији. Не размишљајући о томе каквнх. колосалних. егоиста и моралних кретена они на тај начик