Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

109"

те на аој ироучава цоло племе к то: како у нижим тако и у вишим разредима. Јамачно да је то много боље за иаставу у вишим разредима од онога,. кад би наставник, иоред .једне биљке из неког илемсна, имао још и неки. цвет друге биљке из тог племена, који својом неправилношћу од главног типа одступа, или, поред цвета, и неколико плодова, који се мођу собом раз.шкују,, и ако с.у све то биљке што у исто нлеме долазе! Ко би се још држао тако застарелог начина, кад се ено онако ночиње предавати систематика и на појединим универзитетима, како ју г. Лурипшћ у својој Ботаницн пзлаже! Чудна само ствар да ова систематика из г. Луришићеве Ботанике за внше разреде,. тако много личи на ону из Ботанике за II разред, тако много као што личн близанац близанцу. Да то неће доћи некако отуд што је таква настава најмодерннја? Међутим сав се мој приговор сводио на то да онако ошпирној анатомији и Физиологији биљака каква је у г. Луришићевој Ботаниди не одговара онако скучена еистематика. Зстинаје да сал тражио да у систематику за више разреде треба унети нека од страних нлелена и.ш, да неке од страннх биљака треба поменутп међу племенима нашим, ако у које од тнх племена спадају. Ја сам, чини ми ее и то довољно објаснио у својему ре*ерату, ну г. Јуришић -ово или иије разумео илинијехтео разумети. Код мојега јасног излагања г. Јурипшћ би рад био да ми набаци, како ја хоћу да претрнам децу неким етраним племенима и страинм бпљкама, које ко зна хоће лп кад и видети, те изводи, изврћућн тако ствар, да ја не знам шта се тражи од ботаиичке наставе у вишој гиииазији. У том цЦ5.у г. Јуришић често помиње програм и рад бтт био да ме обеди како га ја не нознајем. У колнко .ја могу бити носвећен у ту велику тајну рекао бих, да је програм за Ботаннку овај: ,,а) у нижим разредима, у нрвој годнни (летњи течај): посматрање неколико цветоноша из различитих редова по њиховим главним. обележјпма; на овим биљкама иоказати биљне органе; радња биљних органа; у другој години (летњи течај): наставити посматраље цветоноша и допунити оиисивањем иеколико бесцветница; разредба п размештај биљака, станиште, утицај клпме на размештај; Флора п Флорне области; б) у виишм разредима: анатомија и физиологпја биљака и систематика". Кад се сада има на уму овај и овакав програм за изучавање Ботанике у нашим средњим школама, онда се с нравом можеМо запитатп: откуда би г. Јуришпћева Ботаника за ниже разреде по Бонје-у могла одговорити, онаква каква је, за наставу у нижим разредима по бвом натием програму, кад се нз самог програма види да се овде на појединнм биљкама имају прећп на.јпотребнији основи из упознавања са биљним органима и њиховизт радњама, и тако, на онисивању појединпх биљака, друге године извести разредба? Према таквом ттрограму зар сме уцбеник ботанички за ниже разреде наших гимназија бити написаи онако као што је г. Јуришићев? Зар уцбени матернјал може имати онакав растшред као што га г. Јуриптићев уцбеник има ? Зар према таквом ттрогралу може бити говора о онаквом систематизирању бпљака. како је оно обухваћено у систематици г. Јуришићеве Ботанике за ниже разрвде?-