Просветни гласник

110

ПРОСВЕТНИ

ГЛАСНИК

И од куда долазн то да се пре.ча тако јасном нрограму за наше ниже разреде могу номнњати и неке стране биљке као што су: чивит, арахис (макар и ситнијим слогом) поред других необичнијих биљака, што су нашој деци мало или ни мало познате? Нека ме нико криво не разуме. Не мислим ја да је грешка иоменути ове биљке у нашим гимназиским разредима а поред њих и друге од страних н необичнијих биљака нашој деци. само хоћу да нокажем: како она тражња од моје стране, да у систематику ботаничку за више разреде треба да уђу и нека од страних биљних племена,- с којима се ми само срећемо у животу као с трговачким артиклима, има својега пуног оправдања. Ја сам тражио да наш ученик V р. гимназије, ношто учи биљну сиотематику, сазна ближе -За каучуково дрво и илеме у које оно долази, да сазна за биљку из које се добија гум-арабика и њено нлеме, које ће се тек номенути уз наше лептирнице, са којима је оно слично. Није ли логично зар тражити то, што сам ја у својему реФврату исгакао, пре за више разреде гимназија, него ли што би имала онравдања онаква систематика биљака у уџбенику за ниже разреде какиа је у Ботаници за нижу наставу у пзради г. Јуришића, кад се има на .уму нрограм за јестаствоницу у нижим разредима код нас? Кад се све ово, .што овде истакох, узме у обзир, онда ће, мислим, друкчије изгледати и та -ствар са стоаним биљкама и страним племенима, и онда не знам ко неће знатн шта со тражи од јесгаственице у вишим, а ја додајем и у нижим, разредима код нас. Толико сам мислио да ми треба одговорпти поводом друге тачке тврђења г. Јуришићевих. Интаље је сада о томе: да ли може настава из Ботанике у нашим вишнм разредима бити истоветна са оном у Француским средњим школама. Ја еам тврдио да се у Француским средњим школама учи у вишим разредима само •Физпологија и алатоми .ја биљака н за тај циљ је Бонје и написао сво .је дело из којега је г. Јуришић извадио своју општу Ботанику. Истина је да се у истом разреду, у којему се учи та анатомија и Физиологија биљакаучи и анатомцја и Физиологија животиња, ну то никако не може поелужити као оправдање да се код нас у вншим разредима на ону анатомију и Физиологију бпљака Бонје -ову може надовезати она систематика, коју нам г. Јуришић даје у својој Ботаници. А зашто то не може бити? За то што је друти нрограм за изучавање јестаственнце у француским средњим школама а други код нас. И ј.ош нешто! И у Француским основним школама се добијају друкчија знања из јестаственице него ли што је то унас. Са веома различном спремом улази једно Француско ђаче у најнижу класу једног тамошњег лисеја (с1аббе <1е 31x1бте), која одговара нашем нрвом разреду гимназије, а са свим друго знаше доноси једно наше дете долазећи из основне школе у гимназију, ако је веровати програмима и уџбеницима Француским. Да ли је г. Јуришић, који се тако многим уџбеницима до сада служио, имао при руци курс свих уџбеника Бонје-ових за елементарну и средљо-школску наставу? Већ по његовим ботаиичкпм уџбеницима за више и ниже разреде гимназија видим, да су му и сувише добро познати уџбеници Бовје-ови: „Апа*отЈе е* Рћу8го1о8Ге уедеШев