Просветни гласник

111

роиг 1а с1аззе (1е РћИозорШе е1с." н „Е1етеп18 (1е Во1ашдие (сЈаззе <1е с1пс}шете) и , од којих су постале аегове ботанико за вшие и инже разреде наших гимназија. Међутим, кад се има намера да со Бонје доведе у везу са нашим нрограмом, треба не сметати са ума, да је овај писац нанисао уџбенике јестаственичке и за „сЈаззе <!е ћиШете" т.ј. за децу од 9 годнна. Треба видети само уџбеник Бонје-ов: Бесопз <1е сћовез зиг 1ез у^ецшх, е!ис1е ћо1аш^ие е1етеп1а1ге (1е8 тт^-стд р1ап4еб и на се онда може добити веома јасна слива у разлици: са каквим знањем из ботанике стуиа један Француски дечак у с1авбв с1е 81Х1ете једног Француског лисеја а са каквим један наш ученик у I р. гимназије. Када један ученик иређе, нре него што уђе у гимназију, онај материјал, који је у поменутом уџбенику изложен, онда ће он без ио муке моћи учити ио Ботаници г. Јуришићевој, намењеиој за наше ниже разреде гимиазија п.т но Е1етеи (;8 с1е Во1аш^ие (с1аз8е (1е с1пс |иете) одБонје-а. Када Францускп ђак стуци у с1а8ве <1е 81Х1бто онда он зна из јестаственице много внше од нашег основца, ценећи но уџбеницима, које је раније учио. Равгледајући уџбенике јестаотвеничке, које је Бонјо израдио за с1ав8е (Јв ћшШте (дакле за децу од 9 година) иаћи ћемо између њ,их н нашег програма за јестаственицу у нижим разредима велике е.шчиости. Рекли бисте, готово, да би ти Боије-ови уџбеници, да се мало само понуне, да им се материјал местимично измени, моглн одговорити уџбеницима јестаственичким за наш I н II р. гимназија. Ја не велим да би они обухватили све оно што наши ученици имају у тим разреднма да науче, те за то и наиомињем како би материјал тражио да се ноиуни, али хоћу да пагласим: како у њима има за наше ученнке толико новога, да се не би морало много додавати, и још да натласим и то: како је начин излагања у њима доста сличан ономе, који наш програм за нижу наставу тражи. Од куда сада дете наше, које није добило јестаственичког знања у обиму који обухватају ови Бонје-ови уџбенпци за с1а88е (1е ћиШ &те, може учити у I и II р. са усцехом ио Ботаници, што ју је г. Јуришпћ тој настави наменио, кадјеБонје своје уџбенике тако подешавао да један другом ириродно следе. Ето како од једног дивног Бонјеовог уџбенпка с.а скззе <1е стди1ете може ностати за нашу децу неразумљива> тешка н претрпана Ботаника, коју је г. Јуришић но Бонје-у пзрадпо за ниже разреде. Ж зар има онда г. Јуришић право да говори о неразумевању програма код оваквог стања ствари ? Када један Француски ученик, епрелљен пре него што је дошао у гимназију (а то мора бити код онако израђених уџбеиика за основну школу) пређе у нпжим разредима зоологију н ботаиику по уџбеницима Бонје-овим, онда ће њему, несумњиво, довољно бити да у вишим разредима учи само анатомију и Физиологију биљака и животин.а са нростом разредбом биљног и животињског света, како су п израђенп Бонје-ови уџбеници за више разреде. Тада се могу, за време једне школске године, и учити обадва предмета, јер Је основа у нижим разредима тако сређена, да учеиици са довољно спреме могу пратити матернјал, који се хоће са н.има у вишем течају да пређе. Кад