Просветни гласник

112

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

се, дакле, има на уму: да се у фракцуским школама у сЈазве <1е ћиШете уче основи из зоологије и ботаникс на доста јакој основи, као што је то напред наведено, а што се и из самих уџбеника Бонје-ових за децу тога узраста види; да се.у с1азбе с!е бЈхЈете учи зоологија и с1а§бе (1е ст11и1ете ботаника (ова коју је г. Јуришић наменио нашим ученицима I и II р.), иосле тако добивених основних знааа из зоологије и ботанике раније, онда је разумљиво: да ти ученици, иошто су у стању да разумеју и савладају сав материјал, који се са њима у нижем течају има прећи, могу без натезања учити у вшпем течају анатомију и Физиологију биљака и животиња, Замислите сада нашег ученика I и II разреда гимназије са Бонје-овом (у овом случају г. Јуришићевом) Ботаником у руци, који није добио оиа ранија знања у основно.ј школи, што их је један Француски ђак, учећи ио Бонје-овим уџбеницима за елементарну наставу, морао у гимназију собом донети, замислите, велим, једног таквог нашег дечка, у каквим ће мукама бити са .г. Јурншићевом Ботаником за ниже разреде у руци! Како ће му онако леи уџбеник изгледати тежак к нејасан! Како ли ће тек наставник, имајући овакав уџбеннк, по којему сетраже многа претходиа знаља, бити у невољи пред својим ученицима, који нису у стању да материјал, што се у њему излаже, иојме и поред све његоведивне обраде и, ако хоћете, очигледности, попгго он ложе бити дако схватљив. и очигледан за онога ко је за н> дорастао и за њ раније припремљен! Ни ио нашем ирограму ни по ученичкој спреми са којом деца долазе у наше гимназије, не може Бонје-ова, односно г. Јуришићева, Ботапика за ниже разреде д'а одговори настави у нижем течају код нас. Она дакле мора да будепростије наиисана. У тој Ботаници сва ироучавдња морају бити на појединим биљкама изведена, те у првој години учења на оинсу поједппих биљака имају да се ученици унознаду са биљним органима п њиховнм радњама, а у другој години да продуже упознавање појединих биљака, па да изврше н њихову разредбу. Кад се овако треба да предајс Ботаника у нижим разредима онда ту о неком јачем систематизмрању не може бити ни говора, те, према томе г јасно мора бити, да је она систематика, коју видимо у г. Јуришићевој Ботаници за ниже разреде н претрпана и за ученпке сувише научна. Природно. излази, пошто се нашим ученицима у ишким разредима не могу дати ботаничка знања у ширеМ обим)% пошто ту не може систематика биљака добити јачег места, да у вишим разредима треба упознати •ученике са биљном анатомијом и Физиологијом, те тада и биљну систематнку проучити на јачој основи. Ну тада та систематика мора бити јача од оне у Бонје-овој Ботаници за II разред, као год што ни анатомија и Физиологија не може бити онако опширна као што је она у Бонје-а за ввше разреде. Ја мислим да је ово јаено, јер. _ је очигледна ствар: да програми у Фраицуским средњим школама и нашим нису исти. Па сано та околност што се код нас зоологија и ботаника (и ако за две године) уче заједнички у школском течају у нижим разредима а у випшм као засебни иредМети за целу школску годину, док је у Француским школама обрнуто (у нижим разредима учи се засебно у целој школској годннж