Просветни гласник

120

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је предавању циљ: а) проширити знање и нскуство дечи|е тумачењезш садржиие и непознатих израза, и то читањем утврдити; б) вежбати децу у правшшом и лепом читању. III. Метод — начин предавања изабратп г па га ее прпдржаватн у току, одступајући од истог само у толико, ако би искрсло неко непредвиђено пнтање, које би у неколико учиипло обрт у самом предавању. Овде спада и облик предавања, који такође треба утврдити. За овако предавање, нарочито у I раз., метод је најпогоднији — аналитички. а облик — дијалошки, као претежан у млађим разредима у оиште. У колико је где учпњено одступања — дошло је у самом предавању (као причање — саопштавање I дела нриче). IV. Наставна средства, којих мора бити за свако предавање и која никад не треба сматрати за излншна, нарочито ако су она и очигледна, треба увек припремити, па ма то били деци и познати предмети. Тим сеојачавају добивене преставе, .јерје више чула радило, и памћењеје везано за нешто конкретно-стварно. У овоме је нредавању - које најранијеможе доћи у јануару — као средство за тумачење садржине узето: пчела начноди, слика голуба (још боље испуњен голуб), лист сув — пресован илн иначе, и тежи изрази из чланка који се унапред поваде; за читање пак — речени чланак, који треба тражити по познатој слици у близини, јер деца не знајуЈстране, и тиме избећи дуго тражење и нревртање листова. V. Наставна начела, која се могу примепити у неком предавању г треба имати на уму. — У овом случају: поступност, природност и очнгледност заступиће се самим начином рада. Начело саморадње заступљено је у толико, што се од деце тражи да сама иричају дОгађај.. изводе поуку и изналазе сличне примере из живота свога; начело концетрације у толико што ово предавање доводимо у везу са ранијим чланцима и иоукама из читанке. VI. Поред свега горњег мора се учитељ иобринути, да предавање има занимљивости — интереса, чиме се ојачава иажња и иостиже лакше* успех, н тим самим већ је створен и услов за дисциплину, коју ни у ком случају не смемо занимарити. У овом предавању, поред очигледних срестава и занимљивости саме приче, узсго је, да би се пажња ојачала, још и ово: прича се прича нромењено, а не као у књизи и деци се наномене да уочавају ту разлику; прича нпје сва иепричана, него је други деонзостављен, да деца сама иепричају кад га прочитајуVII. Наставно градиво — материјал, у толико имати у власти, што га ваља добро промерити, средити, и њиме знати владдаи. Клонити се излишности, чувати се од погрешака и неистина, једном речи > имати оно што другоме хоћемо да дамо и умети речима сликати, добро^ објаснити и уверити се о разумевању дечијем што се већ претпоставља код сваког наставника.