Просветни гласник

■и р е л, л в л њ ц.

119

У сжаријим разредима успех ће се л.ако постићи, ако је овде утврђеца писменост (у ужем смислу). Земљодис, Н. Хришћаиску, Јестаствениду и др. предмете, л.ако ће научити ђак III и IV разр. ако је само научио правидио, тачио и лепо читати с разумевањем, и иаиисати правил.но оно што запамти. Многи смо, ако не и еви, често наидазили на ђака и у IV разреду, који неки обичан, кратак чланак из читапке за тај разред, не може да понови, преприча ни прибдижно, а из какве друге књиге ни да запо-чне. ©во је често и кед бољег читача. Овакав Је ђак у овоме правцу неписмен, и њему не вреди што зна нитати; за њега књига никад неће нредети, нити ће је он заводети! ГДе је овоме узрок? У темељу — у I и II, а нарочито у I разреду. У овим разредима сваки чданак из разредне читанке, а по могућству и ло некп из друге згодне књижице, треба обрадити до ситница, ако то време доиусти. Колико се .год треба трудити да се савдада сама Јиеханичност у читању — брзо сиитезирање гдасова — и да се стече и тражена брзина, још више треба обратити пажњу на разумевање садржине и исказивање својим речима. — Овај се рад почиње још у „припреми" за учење читања и писања •— у разговору, који се води у циљу вежбања у исказивању мисди — а помаже ес учењем „на памет" пе•смица и др. начинима, а нарочито правидним поступком у предавању чданака из читанке, а и раније оним текстом у буквару под сдикама. .Ничим ее довољно не може нагласити важноет овог предмета у каснов. шкоди, а наренито овог деда из тог предмета. Овде је изнет и ■објашњен један начии и поступак у томе послу. Члтање ее учи у ,шчитовању" у буквару, и ако тамо није утврђено, онда и најбољи методи .мадо помажу. — Здо треба спречити а не дечити. 2. Сирема .за иредавапе. — Ни једно, најобичније иредавање у •овоме разреду не може ее правидио извести без иретходне спреме. Ако баш предавање и не мора бити написано а оно се мора о њему пре тога промисдити. За свако предавање треба унапред промислити и утврдити ово: I. 0 педагошкој важности самог наставног градива, гдедајући увек, да, се што вигпе васпитних праваца задовољи, ади увек имати пред очима гдавни циљ и тежити да се он предавањем постигне. — Овим предавањем могу ее задовољити ови васпитни правци — задаци: а) интелектуадни — проширивањем искуства, богаћењем у знању; б) практични. — утврђивањем вештине читања и угдедањем на вредноћу пчеде; в) морадни — поуком „Добро се добрим враћа" и , Иомози ономе ко је у невољи",; г) естетички — вежбањем у депом хармониском. читању; ,д) здравствени — угдедањем на чистоћу годуба. II. Диљ предавања — као најважнији састав припреме — удаиред одредити тачно и увек га у току предавања имати пред очима. Оваком