Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

125

Иси- 1 и којет ђгоји лићјек!; и. рг. и гесешсј: бипсе §г 1 ј е. рокагије ргеЉка! §гјје, <1ајези1)јек1:иЗ.Иси јес1тпе, а 1о је ппешса: зипсе.' Днвковић {Кес. § 27.): „Ка(1 8е с1 V1 .ј е Ш тее гебетса, ос1 којјћ 1та зуака зуо.ј озо1)Ш зиђјек1 1 ргесИка!,, заб1ате и јесЈпи сјеПпи. опс1а пав1;аје 81огепа геселиса. РојесПпе гебешсе, ос1 ко,ј!ћ ве 8а81оЈ1 81огепа гесешса, 20\и 8е пјеиј б1апоУ1. Буа 8и пабта, па ко.ја зе то§и гебешсе 8а81ауШ и јесПш сјеНпи, Но: 1., гебешсе 8е то§и 1ако 8а81атШ, с1а 8Уак1 с1ап з^ојГ 2а зе батоз4а1по 1 пе2ат18по ос1 с1ги §'08'а. Ро 1,оте је а.) псктзио 81огепа оиа гесешса, §с1је втака га зе 1та рођрип 8Ш18аО. 2., Кебе1псе 8е то§и 1 1ако 8а81а\'Ш, с1а. јес1па <1ш§и ро!;рипја ) гЉШв огпабије Кебешса, која <1гиди рођриија 1 ЈгђНге огпасије, готе 8е зрогеЛпа, а која зе ро1рипја, готе 8е §'1атпа.

ЗрогеЛпа је гесешса роДгебепа (1про1;ак11спа) §1атпој, 8 којот 61111 гат18по 81огепи гебешси. Такта гебешса 81о,Ј1 тјебН) с1апа гаигепе ргоз1;е гесешсе (зиПјек^а, о1)јеИа, а1г1!)и1а, аЛтегМјаИге ос1гесЊе), 1е 8е готе 2ат18по 81огепа гесетса. — 2ат1зпо је рак 81о-гепа опа, која је 8а81ат1јепа 0(1 §1атпе 1 8рогес1пе, а зрогеЛпа роз!;аје гагитЦхта Г81от, ка<1 је и §атеги 8 §1атпот.

подмет; на пример у реченици: Сунде греје, прирок греје ноказује да је подмет у 3. диду .једнине, а то је именида: сунце." .'1 укић (§ 145.): „Кад се две иди више простих реченица, од којих свака има свој подмет и прирок, саставе у једну целину, онда постаје сложена -реченица. Поједине реченице, од којих је састављена сложена реченица, зову се чданови. Просте се реченице састављају у једну цедину на два начина: а., просте се реченице могу саставити у једну сдожену тако, да је свака реченица (чдан) за се самостадна инезависна од друге реченице (чдана) и да има за себе потпун смисао. Просте се реченице могу саставити у једну сдожену реченицу и тако, да једна реченица (чдан) зависћ од друге реченице (чдана), дакде, да једна реченица тачније одређује и допуњује другу реченицу. Таквареченица, која допуњује другу реченицу, зове се 8 а в и с н а иди с п оредна реченица, а реченица, коју одређује споредна реченица, зове се г л а в н а. Зависна јереченица подређена (хипотактична) гдавној, скојомчини зависно сдожену реченицу. Споредна реченица стоји место когчдана просте раширене реченице (подмета, прирока и синтактичних одредаба) и сама за себе нема ни смисда ни цедине, већ само заједно са гдавном реченицом.