Просветни гласник

126

нросветни гласник

б1огепа гебешса, која 1та \ ј§е 0(1 Сдожена реченица, која има два (1уа с1апа готе ве тио^оз^гико члана зове се проста сложена 81огепа, а која ша (1та с1аћа, хоте реченица, а која има више од 8е 1>го з 1 о 81о2епа.. два чдана, зове се многострука сложена реченица. Тако је уираво преписано све у науци о значењу врста и облика речи из дела: Дивковића (ор. с11.), II. Ђорђевића 1 , Броза 2 , Мусића\ Живановића 4 , итд. Колико је иак и шта иоименце преписивано из ових и других сииса, није ми потребно ређати с тога, што то може врло лако и врло брзо видети сваки онај, који је кад било имао у рукама дела,. која г. Лукић наводи као изворе за своју синтаксу. Али јако бисмо се огрешили о истину, кад бисмо тврдили, да је г. ,1укић само преписивао. Он уме и нрекрајати, т. ј. по нешто и изоставити из правила других писаца, па и по нешто своје додавати. Тако, на пр., вели Дивковић (Кес. § 2, 6. РптјеЉа): „Ако је8и1)јек1 Јше, оп(1а 81ој1 оШспо и по'т1па41Уи. ТаМ 8е зићјек!; готе §гатаИбкј. У1зе зе ри!а зићјек!, пе кагије, Ш ако 8е кагије, пе 8^ој! и иопинаIЈVи. пе^о и депШуи Ш (ЈаИти. То Муа кас! ее га(1пја Ш ђјуапје Ш 81ап.је како зашо ппзЦ а не тхв.Н зе, 1ко гагП,. пШ 8е ропипје, о с1 се§а 1п 1о ђјуаије Ш 81аије с1о1агПо 5 . 8и1)јек1 8е пе кагије: 1.) иг §1а§о1е, којј рокагији упјепш: бгтј; (1а2(Н; к 181; уе(1 г 1 8е; о 1)1;1 С 1 зе Ш1. 2.) иг §1а§о1е: п е 81; а Н; 1 т а Н; н е т а 11: ј е8 а т. 1) Ш. кас! гпасе,. (1а §1о роз1ој1 Ш пе розЦјЈ, а пизИ зе (Но, Ш зе ропсе: ^еб!а 1)1а§а,. пе81;а рг 1 ја 1 е 1 ја. 1та ра.за 1 озЈт вагоуа. — Вег тике пета паике. — 0(1 како је зт 1ј е 1: а. — НПјас1и 1)јебе гапјепо§а. 3.) иг §1а§о1е језаш 1 1>Ш з 1нШпШтот (пеос1ге(1е1пт §1а§о1зМт оТШкот), кас! 8е каге, с1а 8е гаЉуа 11102 е Ш тога <1о§о<1Ш; п. рг.:: 8у1та пат је итпјеИ (= 8 у 1 тогато итпјеИ). Ба пи јегпаИ (= <1а то§и 211 аИ). 4.) иг §'1а §о1е ра81Упе (1грпе) Ш 1аке, кој! ћпаји гпасепје ра81Тпо; 11. рг. 8тгк1о 8е. — 8таии1о. — 61111 се зе зо1Ш? — 1с1е зе. — Руе 8е.. — 2а опи 8е с1јетојки ргосије с!о сага. — Јес1пот зе гас1а, јесШот зе шшге. Р г 1 т ј е с11) а. 1та1л 1та 1 §гатаИск1 зи1).јек1. ка.(1 зе пе ппзИ (1Јо; п. рг. 1Ј р1аппп хта јеДпа ђаћа. ХЈ опој гекаУ1С1 таји 1г1 аћфке. Оп(1је (и кгајнп пе§о1тзкој) ппа 1 зас! 1)ага х 21(Нпе 0(1 з!аге сгкуе.

1 П. П. 'Борђевић: Пршози за синтавсу српскога језика. Београд 1889. 2 Г)г. Ј. Броз: 0 ипрегаИуи. Ка(1 Ји§ов1. Ака<1ет1је БХХ\'1. стр. 1—69. 3 Мусић: 0 ^ноппбкош аопбШ и ћгу. 1 §гс. је21ки. Ка(1 Ји&. Акас1ет1је СХП.. 4 Јов. Живановић: Сриска синтакса. Нови Сад 1889. 5 Тако исто у Новаковића чд. 562. и у Љ. Стојановпћа (Лекц. за II раз. чл. 43.).,