Просветни гласник

оцене ii цриказн

писад износи, говори о инФинитиву као предикатипу (прироковом имену), а у иримерима, које наводи за потврду тога правила. додпзи иифпнитив као предикатпв само у овом: „То се нс мт радити." У свима остатпм инфинитив је објекат а не предикатив. Здатно је правило методике: ...Вопе <1осе1, сцп ћеие (НвМпдиК" добро учи онај, који уме да разликује; опо нас упућује, да нс треба збркати све једно у друго. Уносећи у правило о инфинитиву као предикативу у исти мах и одредбу, шта је инфпнитив, и у ком се падежу .јавља у речеиици, писац је хтео на један мах казати много, заборављајући па старо дидактично правило: , Хоп тиИа зес! тиИиш" — мало а добро. т. .ј не много, али темељно. А темељита биће настава, кад се све, гато долази, ослања на основу, ко.ју смо положили, дакле на правпло, од ко.јега полазимо. Не ваља изводити доцнија нравила општим операцијама, нсго Пх треба изводити из природе саме ствари. Ко супротпо ради, греши против природе, јер па*ига 11011 а.цИ рег заИиш — природа не ради скоком и смотрено избегава све што је супротно и штетно. Ошпе 111111111111 посе! све, што је нреко мере, шкоди. То нотврђује и иравило § 4, 3. Оно је подобно, да само збуни ђака, као пгго је збунило н самога писца, коме по његовом § 117, 2. није јасно, кад може бити инфинитив об.јекат и када предикатив. Из правила и примера § 4, 3. научиће ученик. да .је еваки инфинитив , који допуња тегђши Нпкшп. прироково име, у § 11, 1. наићи ће опет на исти пример, „Жајка Марку стаде беседкти па ће чути, да је „беседити" објекат, у § 117, 2 наћи ће опет примере из § 4, 3. и научиће из правила, да .је инфинптив у исто време и објекат и предикатив, а у § 147, 4. Нап. учиће опет: „Инфинитм уз коиулативне глаголе (в. § 4, а. б. 2.) није нигита друго него скраЛена реченица н стоји уз њих као иредмет." Таква збрка у правилима не сме се трпети у школском требнику. Може ли ту бити говора о педагошкој сиреми, где се правила методике овако претурају? У слагању глаголскога прирока с подметом (§ 6, 1.) требало је обратити пажњу на то, да може уегћшп ИпИига стајати у речсници и у простом и у сложеном временском облику, па према томе удесити п правило о слагању. Прироковом. имену, ако је „број" (§ 6, 2, а.) троба додати „којему се разазнаје род", јер се само такав број (боље бројевница) може с подметом слагати у роду. Говорећи о нрироковом имену могла се извршити и његова иодела на приређени или подударни предикатив (т. ј. такав који се слаже с подметом у падежу) и на подређени или неподударни (који се не слаже с подметом у падежу) и применити исту ноделу и код атрибута; јер се таквом иоделом знатно олакшава иаука о слагању предикатива са субјектом и атрибута с главном речју н отпадају излишне напомене, као што је, на пр., Нап. 2. (у § 6, 2): „Ако ирироково име 9*