Просветни гласник

140

Ј1РОСВЕТНИ ГЛЛСНИЕ

Ако се иокретни зид замени зидом од других метала, то се и тада јавља овај иојав. Кад се место директне унотреби рвФлектована светлост (као реФлектор унотребио је проналазач сјајну оловну нлочу) дејство је нсто, алн, услед мањега ннтезитета светлости, нешто слабије. Осем већ иоменутпх разлика између ових н Х-зракова греба навести још неке важније. Заклон од баријум-илатин-цијанира неће ноказивати ФлуОресценције ако се на н, дејствује овим зрацима, а тако исто ни други Флуоре■сцентни меднјн. На ФОтограФслу илочу не утоту ни- на који мачнн, бар не ;нри кратком осветљењу. Ма да се о новим зрацима, као што је речено, још не зна много, нзгледа да се може толико угврдити, да они — с обзиром на несумњиве аналогије (невидљивост, испражњивање електроскоџа и т. д.) — нредстављају нсј:)" средину између Х-зракова и т. зк. радиоактивних зракова (Ведиге1-ових зракова) радијума (нолонијума и др.). Од ових се иоследњих разликују тиме што не угичу на ФотограФСку илочу; с њима п с Рентгеновим зрацима имају заједнички особину велике иродорности и способност да испражњују електрично нануњена тела. »И. V/' Бр. 7. 1902/3. * Сагае$1е 1п8Ши1е у Вашингтону. Председник овога института, Вап1е1 С. ОИтапп, објавио је једпо саопштење као одговор на многа питања која су на њ унућена. Из тог саошптења ми вадимо ово: Завештање. за тај институт износи десет милијуна долара (50,000.000 динара) који су тако расноређени .да дају годишње 500.000 долара (2,500.000 дин.) прихода. Уирава се састоји из једнога одбора од 27 чланова (ћоагЛ о!' 1гиз4ее$), којп се бирају из свих делова Сједињених Држава и имају искуства у политичким, Финансијским, Филантропским и васпитачким пословима. Одбору је дата апсолутна власт у извођењу планова које је одредио завештач, Сагпе§Је и које је он изнео на овај начии у једноме говору држаном члановпма одбора: „Мојаје тежња, да у држави Вашингтону оснујем један институт, који ће, у друштву са друпгм институтима који постоје или ће бити доцније сгворени, испуњивати, у на.јширем и најлибералиијем смислу, задатак: да нодстнче испитивања, истраживања и откривања, да ноказује употребу науке за нобољшање човечјега рода, .да прибавља зграде, лабораторије, књиге и аиарате који су нотребни и да се стара за више образовање ученика, нарочиту оних који се буду одликовали". Издашнп завештач обраћа затнм нарочиту пажњу иа оригинална истраживања, на откривање и подстицаље необичних људи, умножавање прилика за више • образовање, нотиомагање оних који се већ баве иснитнвињима, нривлачење ученика у Вашингтон и на иубликације научних радова. Циљ завештања је .јасан: тешкоће и одговорност почнњу са извођењем његовим и зато одборници чнне у Еврони и Америци студије, ко.је су се имале, на другој одборској седници, Новембра о. г., почети ириводити у дело. Х^а Ка1иге 1902, р. 548. Атмосфера прнмитивнога доба. — На основу својих иснитивања о хемијској и геолошкој историји земљине атмосФере, долази Јоћи 84еуепзоп ,.до овнх закључака о саетаву и распрострањењу атмосФере у примитивно доба