Просветни гласник

Г) Е .'1 Е III К Е

267

водоника, азота, угљен моно и диоксида, сумиор угљенива и т. д. те се сви ти нови гасови помешају са воденом паром. Све ово иотврђује анализа гасова који су ухпаћени на планини Ре /ее и код већипе других вулкана. Да би што очевидније доказао истнннтост своје теорије СгаиИег је извео занимљив рачун, како гранитна стена, и ако у себи скрива врло малу количину воде, ипак та незнатна количнна у маломе комаду, чини врло велику запремину исте, кад се узму у обзир огромне масе гранитних стена које састављају већи део земљпне коре, у околини извесног вулканског предела. У кубноме метрт гранита нашао је да има само 26 грама воде; али у кубноме километру истога камена има 26 милијарда куб. сантиметара или 26 милиона куб. десиметара (литара) или 26000 кубних метара воде ; а то је толика количина, да се од н>е згоже произвести хмилиарда кубних метара или управо куб. километара магле — водено наре — под нормалним атмосФер. притиском и на температури од 15° С. Према томе, може се ириближно извести закључак о страшном дејству ко.је мора произвестп толика маса водене паре кад се иста налази иод огромним притиском и на температури 100°, 200°.... 800° —• релативно према дубини у којој се иста налази. У осталом. а шта је један кубни километар гранитнога камена према огромној маси ове стене која пз оспова саставља једну делу планину или планински сплет?... Он је тако рећи као једна опека према каквој велико.ј грађештни. Овој водп која се одваја пз куб. километра гранита, ОаиНег додаје још мннимум 4 милиона куб. десим. или лнтара оне воде, која поетаје сагоревавем водоника, што се једновремено ствара са осталим несагорљивим гасовима: дакле свега мшгамум 30000 куб. метара — с претпоставком, да у томе простору нигде нема сталожене воде у резериоарима из којих не можо да отиче што би био врло редак елучај. Што се тиче узрока ради кога- потиче то загревање у маси гранитског камена, СтаиИег доказује, да је томе узрок страховито трење које с времена на време постаје строноштавањем и роњењем у нећинама земљине коре, да ма то и не било у великим дубннама, где и природна тонлота пде свему томе у прилог. Ово роњење и стропоштавање нроузрокује рушењо постојеће равнотеже н један иоремећај на .једноме месту изазове други на оближњем месту итд. без прекида се премешта трошнијн материјал, једначи и ремети равнотежа и без прекида се мора етварати све већа и већа топлота, која немајућп одушке да се губи, немпновно изазива стварање све већег и већег напона и умножавање разних гасова и водене паре, док све то не прокрчн и не нађе одушке — вулкан. Ова занимљива теорија још није нотпуно усвојена од компетентних геолога, и без сумње је да ће иста изазвати још заиимљивијих противуразлога; алн ради њезиног лаког разумевања, сматрамо за умесно да са њоме уиознамо и наше читаоце. Н. В, * Претпоставл.ени бројеви. — Осим бројева који престављају вредност појединих новаца, поштанских марака и бројева ко.ји означавају какву меру,