Просветни гласник

168

ПРОСВЕТНЦ ГЛАСНИК

V Прочитан је реФерат г. Јована Миодраговића, проФесора, о књигама: ,Ђачка песмарица са декламацијама, за утенике и ученице I и II разреда основне школ.е"; „Ђатаа песмарица са декламацијама, за уненике и ученице III разреда основне шкоде" и „Ђачка песмарица са декламацијама, за ученике и ученице IV разреда основне школе" од Петра М. Стојановића, учитеља, које је издао г. Мита Стајић, дворски књижар, и модио за одобрење да се ове књиге могу употребљавати као привремени уџбеници у народним шкодама. РеФерат г. Јована Миодраговића гдаси: Г,лавмом Оросветном Савету. Прегледао сам „ Ђачке Песмарице са декламацијама " за I и II, за, III и за IV разред основних школа, које је израдио, по најновијем програму, Пет. М. Стојановић. учитељ а издала Књижарница Мите Стајића у Београду, а које су ми упућене писмом од 25 пр. м. СБр. 85, да их црегледам и Савету реФерујем о ономе за шта молилац моли. У ове књижице ушле су оне иесме и декламације, које су наставним програмом одређене за поједиие разреде, а ушле су и по неке нове. По томе, о самоме избору њиховоме нема се шта говорити. И ред је у њима скоро онај исти, који је и у наставним програмима. У сваку књижицу унесено је и од црквенога невања оно, што је за који разред одређено програмом. Штампа је доста добра, и ако би се на много места пожелео крупнији текст и већа тачност у њему. (На пример, место „Српско оро (или коло)" штампано је „Српски оро", што значи сасвим друго, значи „Срнски орао". Оваких грешака има више, а нарочито у овој песми, и оне ће да буне децу при читању). Свима трима додан је „Метод (начин) за предавање песама" и „Упут за предавање декламација", што није било потребно у књижицама за децу. Све су три у тврдим корицама, те се неће цепати онолико, колико обичне броширане. Цена је доиста мала, 0,20 днн. комад, те и за децу неће бити тешко да их набаве. Према овоме налазим, да се ове књижице могу одобрити за употребу у основној школи. Али молилац тражи, да се ове књижице ареиоруче за уџбенике. Међутим, у педагошкоме свету данас .још није рашчишћено питање ни о томе: да ли су уџбеници нотребни и за остале предмете научне. И цела је истина, да се онн у основној настави не смеју уиотребљавати у ономе облику, у којему су се употребљавали у старој школи, где је преовлађивао механизам. Оии не смеју бити извор наставе, него морају бити уток њеи. И од тога како се они овде употребе, зависиће и вредност њина. А јесу ли потребни уџбеници за Певање и Декламовање? Као и за остале предмете. Ученици могу имати само подсетник, за обнову онога што им је усмено предавано. Али и морају ли имати, онако исто, као што морају имати Буквар, Читанку, па можда и Рачуницу, Историју итд.? По моме мишљењу не. (А та се потреба не истиче ни у самоме „Упуту", који је у овим књижицама штампан за учитеље). С тога мислим, да се и издавачева молба не може примити у овоме облику. Ово пак тим пре, што министарство данас још не чини разлике између обичнога одобрења и иреиоруке, већ све препоручује. Па кад би оно данас ово ареиоручило за уџбенике, уверен сам, да би многи учитељ то разумео тако, да то сва деца морају набавити, а то би било грех и према сиротнијим роди-