Просветни гласник

радња главног просветног саввта

167

VIII. У ову књигу унето је и нешто, чега није бидо у првом издању. Тако у одељак Метарске мере унео је писад сад и слике ових мера. Пошто свака школа данас има ове мере као најпотребније очигледно средство, не налазим да је потребно уносити њихове слике у оваку књигу, у толико пре, што ће они натписи над појединим сликама стварати пре забуну код деде, него што ће моћи да послуже очигледности, због које их је писац, без сумње, и унео. Слика је једно важно наставно средство, али у нас се она у последње време већ и злоупотребљује, тако да је и изгубнла ону своју праву дидактичку вредност, и изгледа да је писди уносе у дечје уџбенике из неких других разлога. — Сасвим је прерађен XI одељак Израчунавање иовршине и зааремине. Ту је унео писац кратка лравила о израчунавању правилних површина и садржине правилних тела и сваком правилу додао то два задатка за израчунавање. Тексту је писац додао и слике површина и тела, које су (слике) узете из геометрије за ученике средњих школа, јер су на њима поједине тачке обележене латинским словима. Једна је од ових слика и погрешно овде употребљена: за призму узета је зарубљена пирамида (стр. 98.). Због овог одељка, у коме су само правила за израчунавање поврпгина и запремина, писац је овој својој књизи дао наслов и геометрија, и ако она то није. IX. И у овом издању неке су одредбе тако незгодно изражене да ће деци бити тешко разумети их. Тако нпр. ове: Грам је направљен на основу (правилно је: на основи) метра (стр. 70. 1. ред озго). Најобичннји новац јесте динар (стр. 70.). Ситнији новац од динара јесте пара или стоти део од динара (стр. 70.). Да би се знало, колико је која радња трајала и кад је нешто било, служе се људи временом (стр. 70). X. У књизи има и варваризама: баштован, друм, штоф , материјал, банка, касапин, магацин, панађур, сат, сати, сорте штоФа, Милорад је стар 7 година, каФеџија, јендек, аренда, зејтин, калдрмишу, сулундар, сајџија. XI. Има и ортографских недоследности: пише и кгр. и Кграм и Кгр. и К. м.; ар и Ар: Товар и т.(овар); X. л. и хл.; Грам и грам. Према свему довде изложеном види се да књига није поправљена по свима иримедбама реФерената. Да је г. Митровић мало боље проучио реФерат г. Др. Рајичића, он би морао своју књигу сасвим прерадити, али би онда дао деци у руке књигу, која би одговарала захтевима данашње дидактике, и која би задовољила потребу садашњих школеких прилика у нас. 24. новембра 1902. Београд. Главном Просветном Савету понизан Влад. Д. СтојановиК надзорник народних школа за град Београд. Савет Је оддучио: да пређашњи реФереити г. г. д-р Душан Рајичић и Димитрије Ј. Путниковић поново ову књигу прегледају и Савету реФерују о томе, да ли ју је писац поправио према њиховим напоменама. Овим реФерентима уз књигу посдати и реФерат г. Владимира Д. Стојановића. Г. Владимиру Д. Стојановићу, у име хонорара за реФеровање о овој књизи, одређено је двадесет и иет (25) динара.