Просветни гласник

166

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

соки Миџор, Сухо Рудиште, Големи Еамен и Велики Стрешер; колико нма становннка заједно Параћин и Лозница, а колико Горви Милановац и Зајечар, или: колико су заједно велики ваљевски, крагујевачки и крајински округ и др. III. Примедба: „да су задаци, који долазе једно за другим, узимати из разнородних стварних области и да према томе немају унутрапгоег сродства" као да није ни запажена, јер се писац при поправљању своје књиге ннје ни освртао на н>у, ннти је покушао да задатке уреди по њиховој стварној страни. Међутим, но схватаву данашње дидактике ово је важан захтев за рационалну рачунску наставу. IV. Примећено је даље: „да су задаци већином неприродни и неистинити, махом на силу удешени за рачунање, а има их доста који су несмислено састављени", па се као пример наводи неколико таквих (4). Писац је ове поменуте задатке сад изоставио. Али сем гих, у садашњем издању таквн су задаци још и ови: стр. 4. зад. 2., 3,, 5.; стр. 11. зад. 2., 3.; 1Т. : стр. зад. 1., 2.; 19. 3; 21. 4.; 23. 4.; 26. 3., 1.; 27. 4.; 29. 2.; 30. 1.; 48. 5.; 49. 5., 57. 1. горе; 63. 1., 3., 4.; 65. 5.; 12. 2.; 22. 2.; 35. 4., 2. доле, 5. доле; 48. 2. горе 5.; 60. 2.; 63. 2.; 64. 1. доле, 3.; 74. 3.; 75. 1.; 82. 19.; 84. 3.; 89. 3.; 102. 19. и др. Овде долази још приличан број задатака у којима су узимани 100., 150. и др. делови од количине оних предмета, који се у животу никад не узимљу тако или веома ретко, нпр. 11. 1.; 22. 1., 2.; 23. 4.: 48. 2. доле; 48. 1., 2., 3., 4.; 49. 5.; 65. 5.; 103. 30. и др. V. Из тачке II. види се да књига није понрављена ни по примедби: „у књизи треба да има више стварних задатака, да су одабрани, од сталније вредности, да су са бројним подацихма о стварности, који ће учениково знање или умножити или знање добивено из других наставних предмета боље утврдити и расветлити". Јер, задаци узети из геограФске области говоре махом о објектима мање опште нознатим, из природних наука их је мален број и упознају ученика с веома мало објеката, а остали су задаци, скоро сви, тако незнатне садржине да се решењем њиховим не осећа да је задовољено очекивање, које треба да се пробуди при самом задавању задатка. Каква је ннр. стварна добит (сем »ормалне, која се састоји само у сабирању или др. рачунским радњама) кад се ученику зада да израчуна колико је неко имао литара пића свега, кад је имао толико литара вина, толико и толико ракије, толико пива(?) и др.; или, да израчуна колико је неко набрао жнта свега, кад је набрао толико ншенице, толико кукуруза, толико и толико јечма, толико зоби, и др. ? VI. Примедбу г. Путниковићеву да „уз задатке треба уплетати и мало поуке" схватио је писац буквално, па је неким задацима из природних наука доиста и додавао некакве поуке, ннр. уз 1. задатак на стр. 31. има овака ноука: „Ови пужићи попасу лист и тиме утамањавају биљке. С тога чворке не треба. убијати". Таквих поука има још уз задатке 5. на стр. 32. н 2. на страни 44. VII. Кад су ови задаци но својој садржини неприродни и не одговарају развићу ученика, још ће бити неприроднији и још ће мање одговарати ученицама овог разреда, од којих је овака стварност још даља него од првих, међутим књига је и њима намењена. Писац је истина покушао да унесе који задатак и за ученице, али је таквих задатака веома мало, па су они и неодређени тако да изгледају неприродни или баш и јесу такви (стр. 12. зад. 2., стр. 84. зад. 3., стр. 89. зад. 3.).