Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ НРОСВЕТНОГ САВЕТА

165

РеФерат г. Владимира Д. Стојановића глаои: Г<давном Просветиом Савету Главни Просветни Савет на 828. састанку од 9. октобра ове године одлучио је: да ја прегледам „Рачуницу са Геометријом и рачунским задацима" од Раше Митровића, учитеља, и да реФерујем Савету да ли ју је иисац иоправио по реФератима г. г. Др. Душана Рајичића, проаесора и Димитрија Путниковића, учитеља, који су о тој књизи ре$еровали. Ја сам прочитао оба реФерата поменуте господе и разгледао књигу, и нашао сам: да књига није поправљена но свима примедбама господе реФерената. Тако г. Др. Рајичић приметно је у свом реФерату: I. Да „рачунском уџбенику у основној школи мора бити главни задатак вежбање ученика у рачунању, а остало се нрелази и савлађује у усменој настави и да, према томе, у овој књизи нема места оиширном оиисивању метарских мера, ни развученом, а ири том, доста. нејаено изложеним иравилима о десетним разломцима, иравилу тројном и др. Све се то мора очигледно предавати, показати, објаснити у гаколи на усменом часу. Ако је тако утањено, онда је у уџбенику доста само иодсетити на то ннр. табеларним прегледом метарских и других рачунских мера и њихових скраћених назива, обрасцима за поједине, нарочпто теже рачунске радње итд." Писац није усвојио потпуно ову примедбу, ко.ја је основана на захтевима данашње дидактике. Место тога он је нроменио наслов књизи давши јој сад име „Рачуница са Геометријом и рачунским задацима" на место пређашњег „Рачунски задаци". Међутим и у овој је књизи све као и у ранијој, само мало краће: ту се онисују метарске мере, излажу правила о десетним разломцима, правилу тројном и др. Оваким скраћивањем п оног текста, којн је требало по примедби реФерентовој изоставити, дошло се до неких правила, која ће бити ученицима нејасна, особито ако се има на уму неметодска употреба ових уџбеника. Треба само видети у овој књизи правила о томе како се множе и деле десетни разломци. По иримедби референтовој унети су истина у ову књигу обрасци за поједине, нарочито теже рачунске радње. Али то је учињено доста несиретно. Јер, нрво, ти обрасци нису јаче истакнути, што мора бити у књизи, каку тражи реФеренат, и друго, код неких је образаца објашњавано и оно, чему није место у овакој књизи, него ире у каквом упутству или књнзи за одрасле самоуке. II. Примедба: „у овој књизи нема ни трага о рачунским задацима из стварних области других наставних иредмета" мало је узета у обзир, па и то мало ни.је добро. Од 624 задатака, колико их сад има у овој књизи, долази на гоогра®ију 39, на културно-историјску област 37, на нриродне науке 7 задатака. У свима другим задацима говори се само о куповању, продавању, добити и штети, дакле о односима, ко.ји су од наших ученика IV разреда још далеко, или се са њима врло мало додирују. Међутим у природним наукама, геограФији, историји учи се о толиким објектима, који би, кад би се у рачунској настави проматрали са стране бројних односа, били јаснији, очигледнији, одређенији, а сама би рачунска настава била разноврснија, живља и занимљивија. Али и оно мало задатака из других наставних предмета тако су незгодно склопљени, да само привидно одржавају везу између рачунице и тих нредмета. Поменућу само неколико из географске области, нпр.: у једном-се задатку пита: колико су заједно високи нланина Бабина Глава и Авала, кад је нрва висока толико, а друга толико и толико метара; у другом: колико Варденик и Повљен (Повлен); у трећем: волико су заједно ви-