Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

течају код нас" (с. 112). А кад би се упоредила Зоологија за ниже разреде са том Ботаником за ниже разреде средндх школа, видело би се, да су оие, и по обухваћеном распореду и по унесеном градиву у њих, доста истоветне.. А тако и треба да буде, јер су зоологија и ботаника две гране јестаственице. Да је се и на то обазирало, зар би сс и онда смело онако одважно тврдити, а да се не огреши о истину. У осталом то и показује, да мој парник, као и његов спрежник, не радо другује са истином. 7. „Јуришић ми пребацује ненознавање програма наших гимназија и Француских лицеја" („Још реч две с. 113"). Да ли је Јанковнћ Богдан знаа програме Фуанцуских лицеја, најбоље се види када се упореди његов реФераг са „речдве". У реФерату тврди: „Дело Бонјево удешавано језанаставу која има целе године школске да ироучава анатомију и физиологију биљака" (с. 345 Просв. Гласник за 1902 г.). У „Још реч две" а после мога одговора,. он опет тврди: ..Исгина је да се у истом разреду, у којему се учи анатомија и физиологија биљака учи и анатомија и физиологија животиња." (Просв. Гласник за 1903 г. с. 110). То исто потврђује и на стр. 113 клд вели: „у француским средњим школама, а у вшпим разредима, заједнички се учи анатомија и Физиологија биљака и животиња." Из овога поређења са свим се јасно види, да г. Јанковић Богдан није знао онда, када је пнсао свој реФерат: какав је наставни ллан и нрограм из ботаннке у Француским средњим школама. У моме одговору на реФерат, одељак IV под а) — ја сам му то доиста казао, али сам га и обавестио о томе његовом незнању, што је, ево сада, и сам признао. 8. „Јуришић често помиње нрограм и рад би био да ме обеди како га ја не познајем. У колико ја могу бити посвећен у ту велику тајну рекао бих да је програм за ботанику овај" (с. 109) н под наводницама наводи, али не казује одакле узима, оно што је печатако у књижици: „Наставни планови за средње школе у Краљевини Србији с. 28 и 29." То, што је г. Јанковнћ Богдаи навео као програм, није програм, то је само насгавни план у коме је истакнуто тежиште саме наставе. Друго је наставни план а са евим је друго опет наставни нрограм. Ето, чак и о томе морам реФерента да обавепгтавам! Наставни програми нису били никада тајна, бар то они нису били за проФесоре, јер проФесори мање више и сами суделују у писању програма. Прави програм, и то, опширан и прегледан програм из ботаннке, кад и то мој ре®еренат не зна принуђен сам да му овом нриликом саошптнм, печатан је у Просв. Гласнику за 1902 г. с. 641 и 642. Тај програм не наводим овде једино због његове олширности. Али, кога то интересује, он може према овоме лако наћи тај ирограм и прочитати га. Ко прочита тај програм и упореди га еа оном постати на 109 и 110 е. Просв. Гласника за 1903 г. видеће да .је она доиста потекда из непознавања основних ствари за наше средње школе. Да је реФеренат знао тај програм из ботанике онда, без сумње, не би могао онако коједгга писати.