Просветни гласник

380

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК.

9. Кад се з г пореди моја Ботаника са програмом из ботанике (у Просв. Гласннку за 1902 г. с. 641 и 642) онда се видн да отпада, као неосновано, све оно што је о програму у „Још реч две" онако на широко нисано; јер Је све то излагаи.е био само празан говор који је потекао из непознавава програма. Својим поновннм нисањем, својим додатком реферату, реФеренат је и сам потврдио, да му до сада није био познат наставни програм из ботанпке за средње школе у Србији. Ја га тиме нисам бедио нити га сада бедим. То његово непознаваље програма, пре сам само констатовао, а сада, сампм његовим прпзнањем, то п утврђујем. 10. У своме реФерату г. Јанковић Богдан тврди: да су цео општи део, увод .у систематику (разредба биљака), систематика криптогама и већи" део о гимноснермама, чист нревод из Бонје-ова дела." (Просв. Гласник за 1902 г. стр. 358, у изјави нод 2.) — Ја сам у своме одговору, а у одељку под IV, дао мпСлим довољно обавештења о томе: како је мо.ја Ботаника. израђена и за што је стављен онакав натпис на њену корицу. Тамо сам навео иеколика места по којима се види да има разлике између Бонијеве и моје књиге не само по раснореду градива него н по садржини тога градива. Али реФеренат није ни са тим мојим обавбштењем задовољан. Јер после тога мога обавештења, он се у „Још роч две" ноново дотиче питања о изради нашег уџбеника, на вели: „Упоређивао сам Јуришићеву Ботанику са Бонје-овом и ево дајем часну реч,.... нисам био запазио те његове оригиналности у делу, којих у Бонје-а нема. Доиста, иосле г. ЈуришеЛева одговора ја иотражих таместа И у ИСТИНИ ИХ нађох,« (Просв. Гласник за 1903 г. с. 113). Али, и после нађених разлпка између тих двеју књнга, он нпак узвикује: „И зар се по неким умецима и но две три друкчије слике, од тако минималног значаја и простора, сме казати: „овде има и мојега рада...."" (иста страна). Колико је реФеренат у истини тачан, иоуздан, па ако хоћсте и доследан, у своме реферату. внди се баш по томе, што је пре тврдно да нема мога рада у садашњем уџбенику из ботанике, а сада, после мога одговора, признаје да има ћ мога рада у тој србијској Ботаници. Из тога се може сазнати: и колика је била његова објективност, и какве је вредности његова „часна реч." Завршујуки свој говор о изради те моје књиге, г. Јанковић Богдан вели: „Према стању ствари овакав би иаслов пре одговарао истини: Гастона Бонје-а Ботаника за више разреде гимназија удесио Ж. Ј. Јуришић" (Просв. Гласник за 1903 г. с. 114). — Кад се унореди ово са натписом на мојој књизи онда би се могло са свим згодно одговорити: „није стрижено него кошено." Поновним иисањем о изради моје Ботанике за више разреде средњих школа, г. Јанковић Богдан потврдио је и сам: да је та моја књига израда а не „превод од речи до речи", као што је тврдио у реФерату (Просв. Гласник за 1902 г. с. 345, 347, 352). 11. У своме одговору : Ботаника и реферат о њој, ја сам, мислим, јасно и објективно иоказао, какав је био тај реФерат. А сада, при завршетку онако -заподенуте парбе о уџбенику из ботанике за више разреде средњих пшола,