Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Синтакса српскога језика за ученике средњих шкода са-ставио Јанко ЛукиИ, проФесор. Пожаревац. Штампано у штампарији Ђорђа Наумовића. 1899. 8" стр. 269. Цена 8 динара. (СВРШЕТАК) Судећи по примерима, рачуна нисац у § 36. у именице, што значе вуене, поименце ове: година, месец, недеља, дан, ноћ итд. Ну време могу означавати и друге именице, које иначе не казују време, као: „живот, рат, свет, пут и др. и ове не спомиае (на пр.: „Носио га целога живота." „Витешки свега бечкога рата војеваше." „Е да би вам добро било овог света и онога." „Не надах се овог пута томе.") Нз ових се примера види, да именица у генетиву показује не само време, кад што бива, него и време, за које х1Гто бива. Кад се у § 37. каже: „Датив показуЈе: 1„ даљи (индиректни) аредмет, на којем се врши радња глагожка ," онда имамо пред собом управо исту одредбу, која је исказана о 2., 3., 4. и 6. падежу с предлогом н без предлога у § 11. 1. Зар иије писац оназио нелогичност у тој одредбп? Кад се дативом казује даљи предмет, онда он стоји према радњи у неком даљем односу, т.ј. може бележити иди лице, које у радњи суделује, или кога се тиче оно, што је исказано у прироку. Суделовање пак и тицање није исто, што и вршење радње на нечем. До душе вели тГписац (нод 2.), да показује датив, и лице, које учествује у некој радњи или догађају (датив удеоничког лица)"- и ми, читајући даље, З г верили смо се, да ће тај његов датив удеоничког лица произвести читаву револуцију у досадашњој науци о дативу. Јер је нисац у § 39. ставио под општи натпис „б.) Датив удеоничког лица" (ћег &е1ђеШд1еп фефп) све дативе, који су у досадашњим синтаксама носили заједнички натпис „ Датив интереса " и.ш „ Датив ближег интереса " (т.ј. датив лица, које се интересује оним, што значи прирок — ђег {ђеШЈеђтепћеп