Просветни гласник

одене и ирикази

385

онакав, какав је у Дивковића. Не би на одмет било да је писац у приступу казао коју о рекдији предлога, и да је скренуо пажњу на њихово стварно н пренесено значење. У стварном значењу (а то је баш баква, од које се мора полазити у науци о преддозима) може име у падежу с предлогом показивати место или правац; у пренесеном или мисленом значењу показују имена у падежима с предлозима најпре време и то тачније од падежа без предлога, јер бележе у времену почетак, нравац, трајање и крај. После временског односа долазе тек остали. Од тога правца скренуо је ппсац, не знамо из ког разлога, само код предлога „ван" (§ 48,3.), где је пренесено значење ставио пре стварног. У овом носледњем значењу, т.ј. за место, употребљава се обично сложени предлог „изван" (дакле: У двору н изван њега (не ван њега) многи народ искупи се). За овај случај вели писац, да предлог „ван" показује „одвајање:" ну из горњег и осталих прнмера види се, да му .је значење. друкчије, наиме да радња не заузима места, што значи име у генетиву с тим предлогом. — У примеру за предлог „дно" изостављено је „утамници" (Не под земљом ту да стојиш у тамници, ну дно пакла). — У одредби за предлог „до" (§ 4"$,7.) има таутологије: „до показује а.) место, до кога ее иростире кретање или место, које се кретањем достиже ." Друга је половина ближа од прве правоме значењу. Боља је одредба Дивковићева, јер је простија и приступнија (в. § 176.): пјес и §епШти рокагије опо, па кгаји се§'а ппа 8Угке1ак кактоши рпт1сапји Ш с1ор1гапји." Време (тачка д.) требало је тачно одредпти додатком „које ће доћи" (Да дођу и до године). Код предлога дуж (§ 48, 8.) треба место „неког предмета" ставити „онога, што значи реч у генетиву." Што се тиче предлога због (§ 48, 9) и ради (§ 48, 24.) не би било с горега да се истакла разлика у њиховој узрочности. — Незгодно је тумачење предлога крај (§ 48, 12): т крај иоказује место које је са стране неког иредмета и то у близини." (У Дивковића стоји: „пјес и §епШуи роказије опо, па кгаји бе°а з1о 1луа, 1 1о па кгаји за 81гапе"). — Тачка к.) у предлога од (§ 48, 16.) пзлишна је, јер спада у тачку ж.) за каквоћ.у. Незгодно је а тешко се домислити, шта би значиле ове речи о значењу предлога око (§ 48, 17. а.): Ђ око иоказује сиољашњу страну неког места или иредмет, који се оикољава нечим или је веЛ оикољен и стоји на иитање где ? и куда? Из свију се примера види, да име у генетиву с предлогом „око" показује оно, чему је са сваке стране место, по којем се што миче (вДивковић § 183. Живановић стр. 64. а.). — Уз предлог осим (§ 48, 18.) требало је ставити у заграде и друге му облике (осем, сем, освен, освем). Значење одвајања није тачно (в. горе ван). Тако исто треба додати предлогу пре (§ 48, 21.) и облик прије и поређен пређе, тим пре, што у примерима долази само прије. — Рђаво је протумачено чело ногу (§ 48, 27.) Чело главе значи заиста више главе, али чело просветни гласник, i. ха., 3. св., 1903. 25