Просветни гласник

386

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

ногу не значи више ногу већ ниже ногу („Видје два анђеда гдје сједе један чело главе, аједан чело ногу, гдје бјеше лежадо тиједо Исусово)." 0' предлогу ,к" вели писац (§ 49, а.): „ ТреКи иадеж стоји с иредлогом к и иоказује: а.) уз глаголе кретања или уз глаголе, који имају значепе кретања, иравац, намеру и крај глаголекој радњи ." Да ли ово одговара ономе, што обећава г. Лукић у ноговору: „ Трудио сам се, да иравила буду кратка и јасна Ево, што вели Дивковић (§ 167): „нјес и (Мгга рокагије опо, сети ве §1о риписе Ш је вато окгепи1о." То је кратко и јасно и одговара свима примерима. У „Напомени" тврди иисац: Ћ У. свима овим случајевима долази и сам треКи иадеж ". Молимо г. Лукића, да овај оглед учини с примерима из тачке б.) „Љубав кнароду." ,Тако ми пријатне биле молитве ка Господу Богу!" Са свим је неумесна одредба: .Предлог кроз иоказује в.) узрок", и ако се за њену потврду наводе иримери: , Свађа кроз јаглук." „Тешко оному човјеку, кроз којега долази саблазан." ,// сломи врат кроз своју луду главу." Овакво правило и овакви примери могу само навести ученика на погрешан пут. У Даничићевој „Синтакси" има свега осам примера за тај случај, и то је већ довољан разлог, да се овака употреба предлога „кроз" не уноси у школску књигу. Од ових осам примера четири су из народних песама, три из књижевнога језика и један из народних нословица. Остављајући на страну примере из књижевнога језика, можемо ли и смемо ли тврдити, да варваризам није могао продрети у народне умотворинег 1 Хоћемо ли и смемо ли тврдити, да је овака употреба нредлога „кроз" чисто народна за то, што је Вук написао: „Тешко оном човјеку, кроз кога долази саблазан!" Мат. 18, 7. Зар за Вука не вреди оно: „Еггаге ћшаапшп ев!;." Али Вук није био из кола оних, који за оправдање својих погрешака траже неуке адвокате. И ако није био срећан да по Фрајндовим коментарима и преводима чује тумачење бесмртних класика на Великим Школама, знао је ипак боље но господа класичари оно Хорацијево: „Ш<Миг, сћогс1а зетрег ођегга4 еас!ет," те је своју нехотичну погрешку поправио на другоме месту, које гласи: „Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе." Лук. 17, 1. У одредби (§ 50, 2.) „Предлог мимо показује б.): у пренесеном значењу иоређење," боље би било ставити „неподударање" место „поређење" („Постао неваљао мимо све остале људе.)" и у одредби предлога „уз" (§ 50, 4.) под б., „место мировања" заменити изразом „место бављења" (Да ми будеш ђевер уз ђевојку." „Невера ти седи уз колено." 1

1 У § 63. Над. цитат гласи овако: »Невјера ти уз кољено седи/* У оригииаду стоји: »Невјера ти сједи уз кољено*.