Просветни гласник

388

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

споном привезан за субјекат. Као што се види, правидо је непотпуно; јер у номиналном облику стоји придев као предикатив и онда, кад је привезан за објекат (на пр. Честита би њега учинио), затим у дативу с инфинптивом (Боље је и рањену него посве убијену, т.ј. бити); напослстку употребљава се номинадни обдик придева, кад је он предикативни атрибут („Ко жив дочека." .Мис.ппн ли ме мртва пожалити, пожали ме док сам у животу.) У § 76, 1. Нап. стоји: „Средњи род ,једно" уиотребљава се, кад се број казује од ирилике (Дошао је с једно сто људи)," а не спомиње се, да се средњи род „једно" у свези с ,друго" упетребљава, кадје привезан за именице мушкога или женскога рода, а не гледа се толико на род (на пр.: „Једно Турчин од бијела Спужа, а друго је Поповићу Драшко." „Однесоше и мајку и ћерцу, укопаше једно до другога".) Нов проналазак, којим г. Л.укић обара досадашње правило о промени именица сред. рода с основом на --ет, имамо у § 76, 2. Дивковић вели (8ш1. § 19.): Вго.јеУ! (1та, оћа, ођа<1уа, 1г11 сеИп и пот. Ш и акигаИти пиаји ргесЈше!, коЈ1 зе 1)гој1 1 нпси8к1 ргесНка!, ако 8и 111 и8ко§а 111 зге<1пје§а го<1а, и с1иа1и, а §'1а§о18к1 ргеЉка1 и р1ига1и". Л.укић прекраја по своме начину. да буде правило кратко нјасно (§ 76, 2.): „Бројеви два (оба, обадва), три и четири имају двојину, и то: а.) кад су у 1. и 4. иадежу имају свој бројни (!?) иредмет и ирироково име у двојини (дуалу), ако су мушнога рода, а у множини (илуралу), ако су женснога и среџњега (!!??) рода. Глаголски ирирок и сиона остају у множини. " Пример за средњи род гласи: т Три (четири) иилета су заклана ." По Лукићу стоји дакле облик „ иилета" у множини. Нема сумње, да ће нам г. Лукић доказати, да се правилна множина „пилета" сачувала, кад је говор о закланим пилићима, ако ли је говор о живим, да се место правилне множине „пилета" употребљава збирна именица „пилад" или облик множине „пилићи" од нилић, који се у једн. не говори. У § 77, 1. стоји: „ Збирни се бројеви уиотребљавају, кад се не гледси на род Овде се зацело може казати, да је правило кратко; кому није јасно, нека га склопи боље по примерима. Имати пред собом тачно израђена правила Дивковића (§ 24.) и Живановића (стр. 15, 3.), а написати којешта, то је за осуду. Ништа није било лакше, него склопити јасна и прегледна правила за употребу збирних бројевница у овом случају, а најлакше је било преписати на пр. Живановићев чл. 3. стр. 15., кад је преписивање туђих радова и иначе практиковано у овој књизи, а поглавито у одељку о значењу врста и облика речи. Ако је поменуто правило нејасно са своје краткоће, неразговетно је опет правило § 80 због своје дужине. Правило без примера изноеи