Просветни гласник

286

просветни гласник

УШ Прочитан је реФерат г. Владимира Д. Стојановића, надзорника народних школа за град Београд, о књигама: „Пољопривредне поуке, књига I" и „Пољопривредне поуке, књига II" од Павла Т. Тодоровића, инспектора Министарства народне привреде, који је молио за одобрење да се- ове његове књиге могу употребљавати као уџбениди или уопште као помоћне књиге учеиика у III и IV разреду сеоских основних школа и за репетидију у продужним школама. РеФерат г. Владнмира Д. Стојановића гласи: Г<лавном Просветном Савету. Наставни ирограм тражи да се у III. п IV. разреду иашпх сеоских основних школа предају и иољопривредне аоуке, поред дртгих наставних предзнжг. По програму за тај иредмет израдио је г. Павле Тодоровлћ, инспектор министарства народне привреде књнге: „Пољопривредне поуке, књига прва" н „Пољопривредие поуке, књига друга" и наменио их је за уџбенике III. и IV. разреда сеоских основних школа. Главни Просветни Савет ставио ми је у дужност да оба књиге с ледагошке страие ирегледам и да Савету о њима реФерујем. Ја сам свршио тај посао и част ми је иоднети Савету ово мишљење: Обе ове књиге написане су свакојако стручњачки, јер је т. писац струиан у свом послу. Па онет, ја не верујем да ће ове књиге као уџбенпцн помоћи да пољопривредне поуке као наставни предмет у овим разреднма основне школе постигну задатак у оној мери, колико иостижу остали предмети. -II то просто зато, што овом наставном предмету и није место у основној школи, на ма то била и сеоска. Истина, и наука о васпитањг, иоред осталпх средстава, пренорупује за основну школу и рад у врту, алн не као наставни нредмет, који ће се ту стручњаики обрађивати, него само као једно васиитно средство које треба да развије у васнитаника извесне иосредне врлине. Основна школа је васнитна школа првога реда; она као таква има свој одређени задатак и тај је само у васпитавању. У том се она као васпитна и разликује- од стручних школа, које спремају ученике за један известан посао, позив, иоложај. Тек кад је она прва створила основу, на њој ноднже свој рад ова друга — стручна школа. Ово има свога исихолошког разлога: учеипци осиовнпх школа још су у доба, које се зове детињство. Кад сврше основну школу, постану дечаци и умно и фнзички ојачају, кад почну да осећају и иотребе нрактнчног живота и да мисле и сами на своју будућност, на рад који ће их хлебом хранити, онда је време да се тн деиаци у разнпм стручним школама спремају за једаи нарочити посао, за позив један. Онда би тек сеоски дечаци, и то онн који хоће да се одаду пољопривреди, требали да ступају у стручне иољонривредне школе, у којима ће им се пољска привреда предавати као један стручан предмет. Тек на овом ступњу развитка они би били кадри и умно да разумеју ову теорију, п физнчки , да се вежбају у раду но њој. Веровање иак да се опет све ово, што је програмом одређено за овај предмет у основној школи, може постићи уз припомоћ школске градине, чини ми се неосновано. Истнна је да пољопривредна теорија не вредн много без практпчног рада, особито у школи у к.ојој се иначе хоће све н очигледно да покаже. Дли питање је хоће ли наставник основне школе моћи да одржава ј едну градину онако, како бп то требало баш по овом програму. Ако настав-