Просветни гласник

РАДЊА Г.1ЛВП0Г 1ГР0СВЕТ110Г САВЕТА

287

ници у осповним школама заиста раде ио „захтввима модерне науке о васпитању", као гато то, но унугству надзорницима, овн морају од н>их и тражитн, онда они, без сумње, морају све своје време да.носвете васпитачком нослу, јер овај зацоло тражи много размшпљања и нринремања. За овај други стручно-пољоприв1»едни посао, они не би могли нд стићи онолико колико се тражи. Или, ако би се више њему носветили онда би они запустили онај свој лрави задатак — чисто васпитачки. Саевим је у.месно што нисац намењује обе ове књпге и иродужним школама. У нсдОстатку стручних пољонривредних школа, овн би уџбеници у сеоским иродужним школама могли да врше врло леио свој задатак, само ако бм се пољска прпвреда истакла за најглавннји предмет у њима, а остали предмети с њим довели у везу, и ако бн га. наставници умелп нредавати и практично. Па ипак, ако би издавач смањио или Главии Просветнп С.авет одредио мању цену овим књигама (јер је по 80 дин. нара много за сеоско дете) могло бн се одобрити да их и ученицн сеоских основних школа привремено уаотребљују као читанке за читање и објашњавање из ових разлога: 1. Што немамо онолнко сгручних нољопрнвредних школа коликонамје потребно. 2. Што ће се ученици у основној школи уиознати с овим књнгама у оиште, па ће се доцније, по свршено.ј осповној школи, ако се у опште лаћају још каквих књига, најнре латити ових, да их ирочнтају п ио њима раде, јер ће их на то нагонитн сам живот и свакидања потреба. 3. Што ће оне преко ученика ући у сам народ, па можда одмах скренутн на се иажњу н одраслих. 15. јануара 1908. год. у Београду. Захвадан Главн.ом Просветном Савет} г 1>лад. Д. Стијановић тколски надзорник за град Београд. Према оводе реФерату г. реФерента Савот је мишљења: да ее ове књиге могу употребљавати привремено као читанке у III и IV разреду сеоских основних школа и у продужним шкодама, али свеска да не буде скупља од 0,50 динара. Г. Владимиру Д. Стојановићу, у име хонорара за рвФеровање о овим књигама, одређено је тридесет (30) динара. IX Прочитано је писмо г. проФ. д-ра Манојла Б. Смнљанића, којим извештава Савет, да му није могућно прегледати и Савету реФеровати о „Земљописној Читанки" проФ. Тодора Радивојевића, који ју је Савету У Рукопису поднео с молбом за одобрење да се може употребљавати као помоћна књига прн изучавању земљописа у свима средњим, грађанским и девојачким школама и да се може препоручити за књижнице народних школа.