Просветни гласник

294

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНШС

које су слабије у овој него у садањој државној рачуници. Ја ћу овде навести и добре страно н недостатке ове књиге; али ћу недостатке изложити мало онширније зато, да би Главни ТГросветни Савет видео зашто.се не може ова књига лустити у школу оваква каква је и зато, да би писац лакше поправио свој напис, што свакако мора учинити, ако хоће, да се наше шволе служе његовозг књигом. 1'ачуница г. Ђосића има три одељка : У првом одељку је давање појма о бројевима од 100 до 1000, бројање и ннсање-тпх бројева. У другом одељку су сва четири вида рачунања: с једноименованим и ненменованим бројевима; а код сваког вида рачунања долази прво усмено рачуваае, за њим су правила о том рачунању, после писмено рачунање и лравила за псто, а нотом има повише задатака за веж.бање. У : 1рећем одсдку је рачуваве с разнсименованнм бројеввма ; а у овом сдгљку је прво давање појмова о разннм лерама, па онда долази рачунаве. Оно пак, што је унето у ове одељке, има ове добре и лоше стране: I Бојам о бројевима до хнљаде објашњен је тачкама одвојеним од стотнне н десетице. То је добро и помоћи ће разумевању, у колико се такве ствари у опште мбту књигом објаснитп. Иисање бројева пак није најбоље објашњено. Каж.е се нпр. да се бројевп пишу оним редом како се изговарају. То не Стоји. .Јер се и. пр. код 318, после три стотине изговори 8 јединица, а не пише се после 3 одмах цпфра 8. Исто тако је незгодио објашњено о том кад се пишу нуле. Каже се: кад се не изговори стотина, десетица или .једшшца, онда се лишу нуле. Такво об.јашњење наводило би ђаке на погрешке, .јер се код 318, 215 и т. под. не изтоварају јаено десетице, те би ђаци писали нуле. Место таквог објашн.авања, мислим, да је јасније и боље казати: да се нуле пишу кад нема једпница, дееетица или стотина. А шта који брај има, шта нема, то се мора утврдити пре објашњавања како се ппшу бројеви. II Други одељак није рађен с једнаком лажњом од почетка до краја. Сабирање је понајбоље израђено, одузимање већ има више погрешака, множење још више, а дељење највише. Еад овоме додам, да и одељав трећи има подоста погрешака, онда изгледа, да се писац све впше замарао или губио стрпљење, што је даље радио, те је отуда изапгло у овој књизи што даље, све лошије. Сабирање .је у главноме нзведено добрим редом и задаци су већином добри. Добро је и то, што је нарочито истакнуто да је лакше сабирати, кад се бројеви потписују један испод другог, јер не знам зашто се данас уобичајило, да се у основној школи већином сабира и одузима ишпући бројеве у реду, кад је то теже и кад се у животу тако нише п рануна само кад се мора, иначе сваки потпнсује једно испод другог, јер је тако нрегледније и лакше.