Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВБТНОГ САВЕТА

295

Добро је т овој рачуницп п то, што има задатака у којима су сабирци погрепшо потиисани једни пспод других, те да се ђаци вежбају, да такве погрешке запазе, па ће их посде избегавати н неће их чинити сами. Али је боље би.ао да су ова вежбања дошла мало напред, а не после многих ранијих задатака. Исто тако није добро. што су прво. дошли задаци у којима се сабирци пишу у једном положеном реду па тек после задаци у којима се сабирци потписују .један испод другога. ГГрво је теже, а друго лакше, па је требало, по познатом недагошком начелу. да дође и ово обрнутим редом. Одузимање је нзведено истим редом као и сабирање, али, као што рекох, овде има внше грешака него код сабирања. Правила, која су о одузимању изнета, нису сва изведена из примера, којн су дотле рађени, него се за неке случајеве казује само правнло, а објашњења примерима нема ни пре, ни носле тога. Н. пр. каже се: да неки нут може бити непознат и умалитељ, н објашњава се како се он тада може израчунати (одузимањем остатка од умаљеника); али се ово не објашњава и не нзводи на дримерима. То се пак могло врло лено да објасни на нримерпма из живота, н. нр овим: Човек понео у варош 200 дин., а, кад се после пазара враћао, видео .је да му је претекло, остало само 45 дин. Колико је нотрошио у варошп? Или: У бурету бнло 300 л., момак није добро заврнуо славину, а ниће /текло и ишло у земљу. Колико је истекло не зна' се; али кад је и.змереи остатак, видело се даје било само 125 л. Колико је истекло V На оваким нримерима лако ће ђаци разумети кад и како то може доћи да је нознат остатак, а ненознат умалитељ; а врло лако ће се извести како се израчунава што је ненознато. Без нримера таквих казивати правила, нема вредноети, јер са нсће разумети нн занамтитИ. Зна се,- да се задаци одузимања могу израчунати н додавањем, . а има задатака који у ствари нису никакво одузимање, него се тражи разлика између два броја. У овој рачуници само се у нравилима номиње да се остатак зове још и разлика, а зашто и кад се тако зове, о том објашњења нема. Исто тако нема задатака, тде би се израчунавала разлика или остатак додавањем. Писац је ову врсту задатака узео у сабирање, објашњујући да је ту иознат збир и један сабирак, а други сабирак се тражи (500 = 350 -|- ?) И тамо је објаснио како се редом иде од мањег броја до већег (од 350 до 500). Оно је истина, да се у таквим задацима не одузима него додаје, али су оиет то задаци. који спадају у одузимање, јер ее тражи разлика између два броја и израчунава се додавањем, а може и одузимањем. Но било да се овакви задаци узму у сабирање или одузимање, треба ту врсту задатака објаснити на примерима из живота, а не само на голим бројевима. (Н. нр. Човеку троба 500 дин., а он има 185 дин. Колико му још недостаје, колико треба да узајми?) Писмено одузимање у овој рачуници није изведено поступно, а позајмљивање није довољно јасно престављено. Требало је прво да дођу задаци у којима се не мора нозајмљивати, па тек онда такви у којима се позајмљивање врши. Овде пак дошли су одмах задаци с позајмљивањем. Позајмљивање нак требало је извести редом како у етвари мора ићи, па тек онда се може казати, да се краће бележи позајмљивање тачкама. Писац је извео овако :

10 јабо ш,

1010 1000 649,

101010 1000 649.