Просветни гласник

РАДЊА ГЛАШ10Г ДРОСВЕТНОГ САВЕТА

297

Пре свега ваља знати, да при дељењу долазе две врсте задатака: у једнима се тражи део, а у другима се тражи колико се иута налази један број у другом. Н. пр. Један човек има плате на годину 960 дин., а колико му долази на месец? — У једном магацину било је 960 џакова; то треба да се пренесе на колима, а свака кола товаре ио 12 џакова; колико треба кола ? — И ако ће количник у оба задатка бити исти, опет се јасно види да овде у оба задатка није једно исто, те не треба задатке ове објашњавати шаблонски по истом натану, истим речима. Јер у нрвом се тражи дванаеети део, а у другом се тражи колико има дванаестица, илн колико се пута налази 12 у 960. У овој рачуници нак, нигде није обраћена пажња на те разлике у де•љењу, нити је у. опште што год о томс објашњавано, већ су само ређани задаци и на крају су изнета правила о дељењу. А ова правила, поред тога што нису изведена на основу разјашњених примера, још су непотпуна и погрешна. Н. пр. само се каже: „И делитељ може кад-када бити непознат, алије тада познат количник," а не објашњава се даље ништа ни примерима нити чиме другим. На другом месту се каже: „Дељеника има онолико, колико се пута дели један број". А после овога се каже: „Делитељ је увек један у једном рачуну дељења". По овакој одредби излази, да је у једном рачуну дељења делитељ један, а дељеиика може бити више, што не стоји. јер је у једном рачуну дељења увек само један дељеник, један делитељ иједан количник. И само прво правило о дељењу погрешно је. Оно гласи: „Дељењем се израчунава, колико се пута који бро.ј налази у већем броју, те да би се знало колико је један број већи или мањи од другог". По тој одредби у задатку: 3 брата хоће да поделе 600 динара, тражи се колико се пута три човека налазе у 600 дин., или колико су нута 600 дин. већи од 3 човека. III Рачунање с разноименоваиил бројевила чиии трећи и последњи одељак ове рачунице. У њему се прво казују иоједине врсте мера, претварају се веће у мање и мање у веће мере и онда долазе сва четири вида рачуиања с тим мерама. Прво долази метар и остале мере за дужину, после ар, па даље: динар, грам, метар и час (сахат). Тиме, што је писац издвајао ових шест врста мера и што је у сваком таком одељку узимао четири вида рачунања, учињено је те се уираво шест пуга понављало сабирање, одузимање, множење и дељење разноимепованих бројева. Па и после толиког и таког понављања истих радња, опет је остало необјашњено како се поједине рачунске радве врше. Место објашњења каквог, писац је само уз задатке стављао нека питања и наређења, као: помножите ово, саберите то, како ћете то израчунати ? итд. Не знам зашто писац овде није унео никаква објашњења. кад је у ночетку објашњавао и такве сгвари, које су одвећ лаке, које су познате и које не морају ући у уџбеник ђачки. Исто тако не знам зашто је у овај одељак унето само писмено рачутање, док сви остали одељци имају прво усмено, па онда писмено рачунање. Осим тога овде нису побројане све мере (н. пр. код новаца не помињу се новцц од 5 и 20 пара, нити бапка од 100 динара, а помиње су дукат, као да .је наш новац). Многе од побројаних мера нису објашњене какве су и колике су (н. пр. за ар се не каже шта је то, него се само каже како се зове мера од 100 ара).