Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

307

гордо одвајана од свих претходних времена, сано један мади део једне велике целине, само један моменат историје човека, 7.) Тако су све иоједине ствари у историји, ноједина племена и народи, поједине религије и ФилосоФије, науке и дивилизације, поједини простори и поједина времена, само делови једне велике целнне, историје човечанства, везане везама зависности и континуитета, органи једног великог организма, те све поједино у историји, народи, времена и т. д. прогресом историјског духа, губи своју привидну самосталност. Као што се у појединим народима врши ироцес историје човечаиства тако се у појединим наукама врши процес исторнје ума људског. Све науке све више постају поједини делови и моменти опште наукв исторцје, зависни органи и оруђа историје; губећи своју самосталну топлоту и светлост да би доносиле правог плода, науке све више добивају тотлоте и светлости само од историје; историја све више постаје центар ума људског, око којега се обрћу све поједине области ума. Као што се само на рачун самосталносги живота појединих народа диже самосгална целина човечанства, тако се само на рачун самосталности живога, топлоте и светлости појединих наука диже самостална целина историје човечанства, историје ума људског, спуштајући све остале науке са висине самосталних организама до зависних органа и оруђа н>сних, везујући све науке за себе и служећи се резултатима свих наука. Цоо велики резултат модерне биологије да је .једно заједничко животнњско порекло свих људи, улази само као један велики моменат у историју човечанства, осветљује само један део дугог далеког пута човечанства кроз историју; све велике идеје и резултати других наука постају само поједини моменти и Фазе историје. Тако историја стоји према наукама као разум према чулима; чула стварају партикуларне истине, разум ствара генералне закоие; историја општи с природом преко наука, као човечанство преко народа, као разум преко чула; чула везују човека за садашњост и за ноједине стварн, разум га везује са свима стварима у свима просторима и временима; свака наука има посла с појединим областима Факата у садашњости, историја изучава прошлост и будућност стварн, и пошто је свака садашњост један мален део прошлостп и будућности то је и свака наука само један део историје. Тако ум човеков у свима наукама све даље шири везе ствари међу собом и са човеком и ширећи их он све више умножава везе човекове са све више ствари, те се човек све више интересује за све више ствари. И пошто се за све више ствари везује везама зависности, све ствари добивају све више вредности за човека, све му вшпе ствари постају сродне, потребне и корисне, те је дужан све већем броју ствари и по томе све се више мири са свима стварима, те се првобитно уски круг човекових симпатија све више шири све даљим и дубљим везама на све 20*