Просветни гласник

308

просветни гласник

већи број стварп. Тако вззама зависности, која је основни усдов свега реда и нрогреса, везатн човека за све ствари и по томе све ствари међу собом, јесто један од великих задатака наутае историје, јер само се тако ствари и могу разумети, јер разумети значи везати. Разумети неку ствар значи видети ту ствар у вези са другим стварима у проетору и времену, видети њену зависност од других ствари и зависност других ствари од н,е, наћи јој њено право место међу другим стварима у простору и времену; те, што се нека ствар више разуме она се све више види као део веће целине, и по томе са све већим ширењем и умножавањем веза ствари т. ј. са све већим разумевањем, све више нестаје мистериозног т. ј. усамљеног, невезаног, неразумљивог; човек је резултат земљиног живота и жпви животом свих њених ствари, те је везан за све ствари на земљи и у козмосу. Идеално стање ума људског било би кад би све ствари у историји човека и ирироде биле тако међу собом везане да би се егзистенна и кретање сваке.. од њих видели као резултат егзистенце и кретања свега прошлог, претходног; но томе свака велика идеја има телескопскога у себп; заслуга свих великих умова јесте у томе да приближују ствари, .људе и времена и да их мире. 8.) Тако историја има да веже све народе п ева времена, да их ириближи једно другом и да их помири једно с другим; и везу.јући се за природу п њене ствари и нојаве, разудевајући законе живота њеиа, човек јој се кроз историју све више нриближује и мири се с њом пошто првобитно природа одваја људе, као што је Атлантик који је прво одвајао светове, ностао доцније главни посредник с-ветске псторије и везује даиас најдаље области зсмљс. Тако атракциона снага истори.је све више расте; она све више иривлачи себи све раскомадане делове човечанства и ума његова и данас је кроз њу примитивни човек ближе цивилпзованом човеку, него што су до скора били савремени народи један другом. Бошто се све јачим везама везују сва времена живота човекова и живота природе, све се више утврђује континуитет ствари и људи; идеја континуитета обара све вештачке преграде којима су поједине науке оградиле иоједине области Факата, и проводећи идеју човека кроз целу историју, обара све вештачке, историјске преграде, којима су се оградиле поједине расе, племена, народи и времена. По томе, философијије један одглавних задатака извођење континуитета у стварима; што је тачнији и даљи континуитет и ФилосоФија је виша. А пошто је историјско разумевање ствари највише разумевање, то је и историја највиша ФилосоФија, и континуитет ствари јесте један од њених главних задатака, један од првих принципа. Везујући ствари везама зависности увидеће се да што је нека ствар у скали времена виша т. ј. доцнија, то јој из све веће дубине долази живот и кретање, све јој је дубљи корен. Пошто је ум човеков па.јвиша