Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

309

тачка ствари то је уму и иајдубљи корен; по томе и веллким духовима корен је дубоко у историји, те свој живот и своје кретаље не добивају они од садашњости, од свога времена, него од историје, те њихова садашњост често, не разумевајући их, гони их. Пошто је такО мишљење човеково далеки нродес природе, козмички продес, то се и историја ума човекова може разуметп само из историје свих ствари, из историје козмоса. Но томе за разумевање природе иотребне су све науке; све природне науке морају бити довољно зреле да својим резултатима дигну историју на висину науке. Као што без чула не може бити мишљења и разума, тако без природних наука не може бити историје; чула су први ступањ разума и историја природних ствари н нојава јесте пр](а Фаза историје ума људског; чула су органи духа, науке су органи историје. Као што је чулни жнвот само један део живота историјског духа људског, тако је историја природе само један део историје ума људског; све науке само су ноједини моменти историје, ноједине ®азе исгоријског духа, п као што оштрина чула мора отупети да би настало право мишљење, тако науке морају изгубити од своје самосталие топлоте и светлости да би настало историјско разумевање. Историја духа људског све впше постаје спнтакса оног пстог језика којим ирирода говори. Везујући све више све народе и сва времена у једну велику целину, човечанство све више постаје свесно само себе, све се внше снажн једно јединствено ја човечанства, човека; цивилизација народа тежи све више да постане^ цивилизација једног човечанства и река човечанства добија све дубље корито и све мирнији и снажнији ток. Као што ум људски све више тежи да све поједине системе мисли, све поједине законе редуцира на један једини највипш универзалнн принцип, који ће обухватити све ноједине стране духа — и религију, и философију и науке, тако н процес историје тежп да се сви поједнни снстеми народа сведу на један једини принцип човечанства, од којега ће сви народи добијати топлоте и еветлости и у коме ће сви народи наћи свој заједнички основ и заједнпчкн смер, и чији ће интереси обухватити и иомирити све ноједине интересе свих појединих народа. 9.) Цпвнлнзација човечанства постаје све више само једна, нсторија човечанства иде све више само једним путем и ка једном смеру. Конац историје човечанства везује се за Египат и преко Азије, Грчке и Рима води модерним народима и, везујући све крајеве на земљи, он везује и све остале цивилизације и народе, који су до данас били ван историје. Сви посебнп кругови самосталннх цивилнзација појединих народа постају зависни делови једне велике целнне — цивилизацпје човечанства. А да је човечанство само једно види се из тога што су се само један пут из првобитних слика развила писмена, на којима почпва данашња цивилизација и то у Египту и само се за ту једну тачку н везује по-