Просветни гласник

312

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

вала врхове друштва људског, док је у ни.зијама његовим још дуго владао мрак неисторијског живота; и тек доцније процесом историје све ведике историјске тековине људске — слобода и образованост, политичка и социјална права, закони и моралност, — силазе са висине привидегија у низине опште потребе, силазе са висине друштва и све више постају опште добро друштвених маса, као што је и врлина била првобитно привилегија виших класа, док су нижи слојеви имали само обавезе. Тако и сва цивилизација, сва светлост историје силази са висина друштва у низине његове. 3.). Као што су култура и цивилизација људска ишле у путу свом по земљи оним истим редом којим и сунце загрева и осветљује земљу, тако и светлост свести никад не осветљује од један пут све представе и све делове друштва, као ни сунце сва места на земљн. Као што сунце обасјава прво врхове земљипе и са њих светлост силази у долине и равнице, тако и светлост свести људске обасјава прво највнше врхове ума људског. Свака нова идеја осветљује прво висине разума и свести, људе од духа н ума, па се иосле спушта у дубине душе, живота и друштва. Као што се земља Формисала и груписала прво око високих планина, које су се прво уздпгле из воде, те као што контннентн воде порекло од планина, тако и све велнке социјалне пдеје, које крећу масе друштва, воде порекло од појединнх узвишених умова, у којима прво сазревају велике мисли, које прво обасјава светлоет њихова, и тек са њихове висине силази светлост нове свести у све ниже долине и дубине масе друштва. Као што свако посматрање и мишљење силази са спољњнх предмета и појава на човека и његову унутрашњост, са објектпвног на субјективно, тако и светлост сваке нове истине обасјава прво највише тачке душе, разум и свест и с тих висина силази у дубину душе, у масу воље и осећања, те и сваку нову истину нрво нримају људи од разума и свестн, на је тек много доцније прихватају и масе друштва, људн од осећања. II као што се из даљине виде прво само врхови предмета, тако и ниски, обичан ум масе друштва види само врхове друштва, поједине узвншене лнчности по положају и по уму као носиоце све историје народа и друштава; тек кад се зрео ум историје прибдижи тим врховима друштва, тнм узвишеним појединцима, онда види и њихово тело, и земљиште на коме се они дижу. 4.). II као што се оне прве високе планине, које су се нрво уздигле из океана као гдаве континената, око којих се груписало и Формирало доцније цело тело, — данас само мало уздижу изнад површине континената тако суи они први високи духови, око ко.јих су се груписала прва људска друштва, који су износили и утврђивали прве типове свих ведиких историјских добара људских — језика, писмености, земљорада; који су прво пројектовали путеве, којима ће ићи цело потоње човечан-