Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

313

ство, ти први инжитери који су пројектовади архитектонику целе.историје људске, — данас су ти узвишени умови, ти први центри свега историјског људског потпуно заборављени, не зна им се ни имена ни завичаја, или се у далекој магди прошлости једва нагађају и слуте; њихове висине спрадо је време, док се имена свих потоњих по.јединаца, који су износили и Формисали нове социјалне, религиозне и научпе идеје, издижу високо изнад површине континената друштва, као што су и све данашње високе планине, млађе од континената, на којима су се'уздигле, постале револуцијама земљине коре. Тако су сви потоњи велики појединци, чија се имена данас високо дижу на површини историје, дигда тек на готовој, Формисаној маси друштва, тесуи млађи од масе друштва, која се Формисала око оиих првобитних, прометејских природа људских, које су се прво уздигле из хаотичког океана животнњског живота људског. 5.). Као што се са астрономеке висине не виде ни највиши брегови на земљи, те изгледају равни са њеном површином, тако се са висине историјског разума не виде све оне величине људске, које су се у својим временима дизале високо изнад масе друштва људског. Историја све више постаје последња и највиша тачка са које ум људски може посматрати све ствари, природне и људске; разумевање историје јесте последњи и највиши ступањ свега разума људског; на већу висину ум људски се не може попети; историјски разум јесте посдедњи и највиши разум. Са висине историје не виде се многе ситнице које занимај.у обичног човека садашњости, не виде се мнбги ситни конци, из којих су исплетени животи појединих народа и времена, не виде се оне ситне величине људске које занимају своју садашњост и чу.ју се у њој; до њене висине не допире хука освајача и кдицање победидаца, ади са њене висине јасно се види ведики и дуги пут човечанства у његовој прошлости, садашњости и будућности, на који скрећу све странпутице појединих народа и времена; са њене висине чује се само брујање опште хармоније, законитости људског живота у времену и нростору. И тек са висиие историје сидазиће све више разум у дубине и долине друштва и времена, у облику хуманости, правде, сдободе, љубави. 6;). Као што је, пошто су исцрпане земљина сопствена топдота и светдост, сунце почело будити сав, нижи и виши, живот на земљи, тако ће тек, иошто се исцрпе топдота и светдост појединих народа и појединих времена, разум, са висине историје, будити све више Форме живота људског, хуманост и љубав, сдободу и правду; као што ће и све науке тек онда почети доносити правог пдода, нрава људска добра, кад се исцрпе њихова одвојена, засебна, сопствена топдота и светлост, и кад своју потребну топлоту н светлост буду добијале само од историје.