Просветни гласник

НАУЈКА II НАСТАВА

333

питање. Но тако исто Бошковић се занима питањем о суичаним пегама. Ово питање, које се протеже од Галидеја, преко Шајнера до Вилзона и најновијих раденика на овом нитању какви су Секи, Жансен, „1аме и др., и које није још решено како ваља, интересантношћу својом привлачило је астрономе нарочито од оног времена, кад је примена тедескопа ушла тек у унотребу. 1777 год. Бошковићје носматрао сунчане пеге. Њега је нарочито занимала пега од 11-ог септембра, која му је посдужила да одреди ведичину обртања сунчевог, које је одређивано већ на основу окретања самих пега на сунчевој површини. У овом се рачунању полази од Вилзонове хипотезе да су то удубљења на сунчевој површини, према томе, време које протече од дана кад пегу видимо на једном месту сунчеве површине, па све док се не врати у исти положај, даје нам ведичину обртања сунчевог око своје осе. Но због велике променљивости у сунчевој атмосвери, ово питање, које је још Шајнер 1611 године решавао, није .још прецизно решено. Посматрајући Бошковпћ ово изнашао је елементе нужне да се потврди већ константовано окретање сунчево око своје осе. Сунчане су пеге по Бошковићу на површини сунчевој иди нешто мало изнад ње. Ово своје гледиште нотврђује тиме што посматрањем једне неге сунчане виђаше је 12 дана а осталнх 15 није била видљива. Он доказује да су неге на површини, па нам се може чинити, дакле сасвим је привидна ствар што их ми виђамо нешто мало уздигнуте над површином његовом. Ово своје тврђење поткрепљује тим. што би и ми са сунца извесно место на западној површини, на пр. као што Бошковић узимље Париз, видели за 8 сати изнад хоризонта, а шеснаест испод у оном моменту кад је земља у зимској солстицији. Спомињем да по њему окретање сунчево око своје осе траје 26 3 / 4 дана. Еасини је нашао 27'/ 2 , но понајтачнији је Лаландов резултат који износи 25'/ 2 дана Торбар 1 вели, да би се и из Бошковићевог резултата дао извести Л.аландов, кад би се урачунале погрешке услед двојаког помицања, услед привидног помицања еклиптикиног и помицања које се проузрокује ротацијом сунчевом. Ево како се то да објаснити. Нека нам на слици 2 представља круг с привидно окретање сунчево слева на десно по еклиптици као и његово окретање око своје осе. Нека се наша земља налази у Т. Посматрач са земље опази у центру сунца какву пегу, и прати је док се она у другом ноложају сунчевом под II не јави у С. За ово нужно је од пралике 27 1 / 2 дана. У првом случају видели смо пегу у правцу ТС, у другом правцу ТС'. Но да се сунце није окретало привидно по еклиптици, ми би требали видети пегу сунчеву у положају II, под истим правцем СТ или под пр. С'Т || СТ. Еако ово није случај, већ је правац виђења у овом другом положају С V, са пређашњим заклапа угао У,СУ„ то се

1 Ка4 450.