Просветни гласник

332

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

почеше одређивати њене путање и испитивати законе њеног кретања подазећн од Хершедовог гдедишта да је то комета. Но после кратког времена астрономским рачунањем уверише се астрономи да то није комета, већ планета и дадоше јој име Уран. Сви су астрономи, полазећи од хипотезе да је комета, држали да је њено перихелно одстојање 4пута веће од одстојања наше земље од сунда. Восћаг! <1е багои први доказа да се то одстојање мора узети да је 19 пута веће од средњег одстојања земљиног од сунца. Вошковић је радио на овом питању у овом правцу. Пошао је био од споје теорије, коју смо мало час видели, па му се резултати нису слагали. После се служио рачуном вероватноће, но и овде му резултати не беху тачни. Бошковић је дошао незавлЉо од других астронома да путања овога тела не може бити параболична, већ више кружна, и према томе да је то планета. И он се дати посла око израчунавања елемената нове звезде. Овде се послужио својом теоријом о изналажењу параболичких путања кометских, са малим неким изменама за елиптичке путање планетске. Овај његов метод, онако готово као и цео рад Бошковићев, скроз је прост и елегантан, тако да су се брзо и на основу знања елементарне' математике могли одредити елементи за путању звездину. 0 овом своме чувеном методу писао ,је прво на Француском, после је изашло на латинском језику и на талијанском у журналу тетопе (П та1етаИса е Дз1са <1е11а Уос1е1а ЛаНапа. Овај је његов метод нашао први пут примене, као што смо видели, приликом истраживања и рада на оној новој звезди. Мешен, који је први тачно одредио елементе ове путање, послужио се Бошковићевим методом, који му је Бошковић саопштио поред нађених резултата истим методом. Но и ма да је Бошковић, као што видимо, дошао сам на мисао о томе да путања звездина мора бити елиптична и то планетске природе, наука зна Лапласа и Лекседа као прве, који су учиниди ово откриће у науци. Но свакако, нико не може одрећи да је Бошковић у овом питању с једне стране својим новим методом посде, радовима око испитивања саме звезде као и резултатима до којих је. дошао у овом раду, засдужио да му се достојиа почаст ода. Бошковић је испитивао Сатурна и чудан му онај прстен, који се према раздичитим положајима, које СатЈрно може заузети на небу, пројецира час у динију час у едипсу. Кад је хелиоцентричка дужина Сатурнова 340°, у коме је сдучају Сатурно у констелацији риба, и кад се сунце налази у равни Сатурновог прстена, онда се прстен пројецира у правој линији. У бдизанцима достиже најбољи облик елипсе, док се у стредцу не јави Сатурнов прстен на небеском хоризонту као права линија. Бе 8ејоиг је нспитивао Сатурна и нашао услове променама, као и ближе одредбе природе њихове. Бошковић полазећи од познатих радова овог ведиког магематичара трудио се да простијим методом реши ово