Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

331

При појави звезда реиатица од 1778 и 1779 год. Бошковић је применио своју методу, на основу података аетрономских, које је добио од свога пријатеља Месијера, и резудтати које му је давада теорија вр.го су се добро слагали са иосматрањима добивеним. Бошковић, говорећи о начину накоји се одређују иутаае кометске, уиушта се у питање о постанку њихоког репа, о томе шта су оне, као и о другим важним иитањима. која су занимала астрономе од вајкада. Но о свему овоме његови радови нису значајни, као ни свију његових савременика, јер се ми данас држимо теорије Скиапарелија о постанку комета, и Целнерове о узродима репа кометског. По првоме. су комете еастављене из метеора, а ово се по најбоље да доказати тиме што је Бјелова комета од 1872 године била сасвим изгубљена а на место њено појавио се читав рој метеорски, чије је падање пало баш у оно време кад се је ишчекивала. појава Бјелове комете. Ово је бидо 1885, и то је било предвиђено Кп'к\\чкн1-ом, ЗсМаррагеШ-ом, \УеЈ83-ом, Шпс1-ом и др. По Делнеру се тумачи пружање репа у правцу сунца развијањем магнетских и електричких акција услед положаја блиског између комете и сунца, јер онда се и опажа реп на еамој комети. Но оставимо само тумачење ових појава, иређимо на друге расправе Бошковићеве. Сад имамо да прегледамо Бошковићев рад на једном проблему, који је интересовао .јако астрономе онога доба. Велики Хершел 1 , опази својим телескопом једну малу звезду и прозва је из почасти краљу Ђорђу III. 8н1из 6еог§шт, и он је сматраше за комету. Научари онога времена Лримедба, Астрономија Моп1;ис1е (122 IV) 1 1782 год Хершел је писао да је својим телескопом, који увеличава 6.000 пута нажао малу једну звезду, о којој је мислио да је комета; усворо после тога на основу тачних посматрања и одредбе њене иутање нађе да није звезда, пошто је променила своје место. 0 овој сумњи известио је Маскилена, који у друштву са Месиером обрати пажњу на њу. Лемоние, Лаланд, Мешен, продужише пооматрање у Паризу, Рађио деЦезарнс у Милану, Поалдо у Падови, Боде у Верлину, Варгентин у Штоколму и миоги други. Посматрања су изазвала рапунања по претпоставци да је комета по иараболичкој лутањи. Мешен и Вошковић, Даилас, Дексел чинили су покужаје, али се нису слагали са тим, да се ова комета може налазити на одстојању 18 пута већем но сунце. 8 маја 1781 год. Десарон увери их проматрањем да је ова звезда далеко од_ нас и нађе да је 12 лута даље од сунца, и рачуни се све више почеше поклапати да је то комета. Бошковић, Лексел, Лаилас и Лаланд одредише елементе ове планете и нађошеда је путања циркуларна, према чему се мора сматрати за седму планету у нажем еунчаном систему. На годину дана доцније нађено је да је њена револуција 73 год.. н дато је .име тој планети Уран. Комете, Монт. (252 IV) Хале и Њутн још су покренули питање о кометама, и о повратку оних, које су се јавиле год 1552, 1682, 1707, 1758, 1759. 1759.год. доиста се и видеже комете,. чиме се потврдила теорија Халејева, која је публикована јож 1705 год. У 18 веку питање о кометама занимало је све чувеније астрономе, и изножени су методи о пронадажењу орбита њихових, од којих метода су значајни Бошковићеви.