Просветни гласник

330

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИЕ

бдемима, имаЈући више намеру да очигледније ствар представи. Овај жанр аегов дао је иовода једном немачком писду, те јеизрекао судо Бошковићу као медиокретету, што се не сме ни мал.о одобрити, јер простота излагања то је у неку руку карактерна црта генијалнпх људи, и што је ми опажамо на Бошковићу само нам може служити као доказ величине н>егова ума,. као што је то свесно одепио астроном Лаланд (Бе Реге Во§сот1с пе &18аИ, рав с1е са1си1 Јп1е§га1 дие (1'А1ет1)ег1, таГз П ад аЈС 1леп а.иСап! сГезрп!). Ми ћемо сад рећи коју о начину Бошковићевом за одређивање путања кометских. Он вели да треба посматрати комету бар три пута у разним положајима на небеском хоризонту, и поћи од претпоставке-Да је њена путања параболлчка. Ово треба да буде у краћим размацима времена. Тако исто треба да су нам позната места нагае земље на еклиптици, која одговарају нађеним местима кометским. Ако се ово врши у кратким размадима, онда пређене путове, како земљом тако и кометом каквом, можемо узети да су једни другима одговарајући. Па онда из одношаја тетива, које луковима пређеним ових небеских тела одговарају, ми смо у стању изнаћи тачно елементе путање небеског тела. Овде помињем, како је Бужер, полазећи од Бошковићеве теорије, дошао до резултата погрешног, т. ј. до хиперболе као путање кометске. Али Бошковић проматрајући Бужеров рад нађе да погрешка лежи не у основима Бошковићеве теорије, већ у томе што је Бужер хтео израчунати елементе из одношаја лукова, које пређу комета и земља, а не као што је Боптковић предлагао из тетива тих лукова. 1 Из ових једначина као полазних долази се до општег једног метода за одређивање кометских путања.

1 Из Вошковићевог писма уиућеног Сезапз-у вадино ово о повратку комете 1779 год. а ^ Овде се излаже један начин одредбе путања кометских. Нека је у 8 сунце; Т, Т,, Т„ раз.шгаите нозиције земљине на нутањи њеној. С, С С" су нозиције кометске, Р, Р', Р" су пројекције тачака С, С С" на екдиптику; I, с, р су пресеци радијуса 8Т\ 8с', 8Р' са тетивама одговарајућих лукова. Узмимо полунречник земљин зајединицу; нека су посматрања вршена у времену { в цедом времену 4 = 1' = Т'4 = 4П '

7 м 4 " На основу гравитиције имамо;