Просветни гласник

наука и настава

329

ликом опсервација звезда, која погрешка додази уелед овог предамања зракова у патпој атмосвери. Крива линија, као представиик закона преламања у атмосвери, по Бошковићу беше оскулаторни круг, и коефицијенат који беше он одредио, ослањајући се на радове чувених астронома онога времена, врло се мало разликује од данашње вредности. Има једно друго важно питање у астрономији, које није ни до данас решено, кога се је Бошковић лаћао. То је питање о виеини лаше атмосвере. Овим су се питањем бавили научари чувени и прошлих векова, но резултати се њихови веома разликују један од другога, што нам је нетпуно разумљиво, кад се сстимо тешкоћа наћи основе од којих би ваља .10 поћи. Тако Ламберт, чувени астроном Француски, 1759 год.,пре Бошковића, на основу вечерњег сутона нашао је да висина наше атмосвере износи 3'95 миља као пиштит а 5-1 миљу као тахјтит. Халеј, Смит, Кестнер нађоше независно један од другога да висина мора бити 9 - 5. Кеплер је дрлгао да је висина 90 миља. Даламбр нак 9-5 миља и т. д. Бошковић, који се у својој раснрави о висини атмосвере не позивље на радове асгрономске из свога века, и полазећи од закона преламања сунчаних зракова у нашој атмосвери, нашао је да је њена висина 0-001933, ако се за јединицу мере узме полупречник наше земље. Како данас пак узимљу неки астрономи видеће се из радова В1о1-ових и 1ла18-ових. По првом ће висина варирати од 1*12—8*88 георг. миља, по другом 200 миља или 60 геор. миља. Све су ово јасни докази, да наше знање о овом питању није још онако прецизирано, какво се обично ишчекују, те према томе и рад Бошковића као и радови осталих научара светских допринеће да потоњи раденици, ослањајући се на радове њихове, реше ово до сада нерашчишћено питање. Научари 18-ог века беху заузети многостручним питањима научним, а међу овима астрономе јако занимаху поједине репатице, које изненада засветле на нашем хоризонту. Нарочито од доба Халејева, који беше предвидео појаву комете, која се по његовом имену и зове, научари се трудише да ако је могуће и осталим кометама нађу законе кретања, како им не би оне биле више изненадни гости. И међу првацима онога времена, какви беху .Таланд, Мешен, Даламбра и др., виђамо да нису на одмет научарима европским ни лаке конструкције и методе Бошковићеве за опредељење путања кометских. Радове своје о кометама штампао је Бошковић у делу (ИздегШЈо <1е сотеИз 1746 год. у Риму; у њему се налазе и поједине расправе о томе питању, које је он још као проФесор математике у колежу рим<жом, овда онда, читао. Методе Бошковића у истраживању путања кометских врло су елементарне, и баш то је карактеристика његова што је у сваком случају одступао од правила и метода инфинитезималног рачуна при оваким про-